Pozdrav svima i dorbodošli u jedan specijalan post na mome blogu! Povodom slavlja četvrtog rođendana našeg bloga, za danas sam vam pripremila jednu svoju priču kako je na mene uticalo blogovanje tokom godina.
Ukoliko ste novi na mome blogu, onda je veoma bitno da znate da sam svoj blog otvorila 2017 godine sa samo 14 godina, a u ovom trenutku kada vam pišem ovaj post je 2021 godina i za koji mesec ću napuniti 19 godina.
Kao što možete primetiti razlika u godinama je velika, pogotovo ako uzimamo u obzir to što sam u blog svet došla tako mlada.
Tako da sam danas tu sa vama da bih vam ispričala u kakvim je sve pogledimo blog promenio moj način života i kako je on uticao na moje odrastanje.
Obaveštenje: Ovaj post kreiran je i za tinejdžere koji žele da pokrenu svoju blog stranicu, i za roditelje koji su zabrinuti kako bi blog mogao da utiče na njihovo dete.
1. NAVIKE & ORGANIZACIJA
Prva stvar koja se promenila kada sam otvorila svoj blog jesu moje navike i način organizacije.
Napomenula bih da nisam imala pametan telefon sve do svoje 11 godine, a društvene mreže su mi bile dozvoljene sa nekih 13 godina, naravno one bi bile pod određenim nadzorom mojih roditelja.
A baš u tom nekom periodu kada sam imala trinaest godina instagram je bio izuzetno popularan i svi iz moje škole imali su svoju instagram stranicu gde su delili svoje najbolje fotke koje su uzeli sa Snapchat-a. (jooj bože koja su to bila vremena!)
Tako da sam tada i sama aktivno počela da koristim telefon i mnoge aktivnosti koje ne podrazumevaju elektroniku su tada „pale u vodu“.
Našla sam se u beskonačnom skrolovanju kroz aplikacije kao što su youtube, instagram i facebook.
Uglavnom ništa pametno nisam radila na društvenim medijima i kada malo bolje razmislimo kako one nama i našim životima uopšte doprinose, ukoliko nikakav sadržaj ne kreiramo?
Praktično naše dragoceno vreme bacamo u vodu da bi smo posle nekoliko minuta i zaboravili šta smo gledali na tim istim medijima.
Tako da ukoliko mene pitate, praćenje društvenih medija je jedno žešće gubljenje vremena od koje ljudi nemaju neku posebnu korist. I što je najgore, oni koji ne kreiraju sadržaj online, već konzumiraju sadržaj, najčešće ni nemaju način sebe da obuzdaju od zavisnosti skrolovanja kroz medije.
No, kada ste kreator na određenoj platformi, stvari se menjanju.
Pre svega vođenje nečega online zahteva vremena i truda, tako da će vreme konzumiranja sadržaja da bude zamenjeno vremenom kreacije sadržaja.
A kreacija sadržaja, pogotovo na blogu, ume da da bude ponekada naporna.
Ja evo sada nakon četiri godine blogovanja, jedva isdržavam da napišem dva posta na svome blogu. Iskreno, to me umori, tako da nakon pisanja dva blog posta, gde pisanje traje prosečno 1h po postu, ja ukupno potrošim 2h. Nakon čega, uzmem da slikam, crtam ili knjigu da bih se odmorila od zračenja ekrana haha!
Tako je bilo i kada sam počela sa blogovanjem i sada. Kreacija sadržaja previše umara, tako da sam sate konzumiranja sadržaja zamenila za 2h kreacije sadržaja i rađenje nekih drugih stvari koje nemaju veze sa elektronikom.
Pored toga što su mi se navike promenile zbog navedene situacije iznad, takođe se i moja organizacija vremena i obaveza promenila.
Obzirom da sam se bavila blogovanjem i da sam išla u školu, svoje vreme sam morala da organizujem tako da imam vremena za oba.
Takođe, blog postove sam uvek na vreme morala da objavljujem, tačnog datuma i u tačnu minutu. Samim time sam uvek unapred morala da planiram vreme i organizujem sadržaj svoj sadržaj.
2. NAČIN KOMUNIKACIJE
Da bi postao bloger morate da imate dobar način komunikacije sa vašom publikom.
Odnos između publike i kreatora je najvažniji, posle toga dolazi sve ostalo. Tako da sam još od samog početka morala da naučim kako komunicirati sa svojom publikom.
Naravno to učenje o komunikaciji nije išlo lako i nije trajalo kratko, trebale su mi godine da razumem kako komunicirati sa publikom.
Pravilna komunikacija, jasan razgovor, veština da ne ubeđujete nekoga u vaša verovanja već da im nudite vaš lični savet, kao i da znate koje su vaše granice sa vašom publikom su veoma bitne.
Lično sam veoma brzo naspram vremenu učila kako stupiti u kontakt sa mojom publikom. Danas tačno znam kako da se postavim prema kome i kako sa kojom osobom bi trebalo da komuniciram.
Međutim, i dan danas imam problema sa povlačenjem granica između mene i moje publike.
U mom životu kao blogerke često bi se dešavalo da dajemi više nego što mogu i samim time sebe potpuno izmorim, do granice gde nakon razgovora sa nekim više nisam sposobna bilo šta drugo da radim. Tako da sam morala da naučim kako da saznam koje su moje granice i dokle mogu da idem za jednu osobu.
Kao što sam rekla, i dalje imam poteškoća po tom pitanju, ali vremenom se sve nauči.
Pravo da vam kažem mnoge lekcije koje sam naučila kroz blogovanje su mi čak bile korisne u mom privatnom životu. I veoma mi je drago zbog toga. 😀
3. JAVNI GOVOR
Treća stvar koja mi je pomogla u razvoju moje ličnosti kroz blogovanje jeste javni govor.
Jednom kada postanete bloger u istom trenutku vi postajete i influenser.
Kao bloger vi imate mogućnost da pišete postove na osnovu vaših ličnih mišljenja i iskustva, a sve to o čemu vi pišete u postovima drugi ljudi mogu uzeti u obzir i voditi se vašim rečima. Tako se stiče influens nad ljudima.
A da bi se influens održao i da bi blog ostao čitan, na kreatoru je da zainteresuje svoju publiku za svoj sadržaj i da se približi publici kao javna ličnost, za šta je potrebno dobro izražavanje.
Vi kao bloger i kao influenser morate da znate:
- Kako da vaše misli prenesete publici
- Kako da vašu publiku uverite u vaše reči i osećanja
- Kako da vašoj publici predstavite nešto na najbolji mogući način
- Kako pravilno da odgovarate vašoj publici
A pored toga morate da znate kako da se odbranite od drama, tračeva, kako da publici jasno date doznanja šta tačno mislite, ne bi li protumačili vaše reči pogrešno itd.
Takođe, pored lepog i jasnog izražavanja, potrebno je da se pazi i na ponašanje i da tu nigde ne postoji strah od javnog govora.
Ovo je definitivno nešto što mi je najviše pomoglo u razvoju moje ličnosti, obzirom da sam kada sam jedan period izgubila sigurnost u sebe i nisam znala da li je ono što ću reći ispravno, pa sam radije ćutala.
U mnogim situacijama nisam ni znala kako da se postavim i to je zaista bio ogroman problem koji sam jedan period imala.
Ali, nakon što sam „savladala“ javni govor, mnogi putevi su mi se otvorili.
Sada imam mnogo više samopouzdanja u sebe, ne plašim se da kažem šta želim, uvek razmislim pre nego bilo šta kažem, uzimam svoje vreme da dobro protumačim šta je druga osoba rekla / pitala i kako najispravnije mogu da joj odgovorim.
Takođe, sada sam mnogo otvorenija sa ljudima, za šta mnogi smatraju da je retkost videti tako mladu, a ipak tako oštroumnu i otvorenu devojku za razgovor.
Zahvaljujući tome što sam naučila kako komunicirati sa ljudima i kako obrazložiti sve što imam da kažem, mnogi cene moja mišljenja i uzimaju moje reči u obzir.
Da ne spominjem koliko mi je puta ova tehnika pomogla da zablistam u određenim situacijama, kao što su sprovođenje kroz određene lekcije ili lokacije, razgovori za intervju, pisanje poslovnih mail-ova, razgovor sa klijentima ili važnim poslovnim ljudima.
4. ŽELJA ZA JOŠ VEĆOM NADOGRADNJOM LIČNOSTI
Jednom kada sam postigla sve svoje ciljeve, nisam htela tu da se zaustavim.
Sve što sam poželela do sada sam sama uspela da postignem svojim vrednim radom.
Bilo je dovoljno sebi da zacrtam cilj pa makar on bio po tuđem mišljenju nemoguć, taj cilj bih ja ostvarila, samo je bilo pitanje vremena.
Po mom mišljenju, ne postoji apsolutno ništa što za mene nije moguće.
Dok neki ovo smatraju manom, ja to gledam kao moju prednost. Zato što nakon svakog ostavrenom cilja uvek bi se pojavljivao novi cilj koji bih jurila.
A kada jurite vaše želje, snove i ostvarujete svoje ciljeve, usput nadograđujete i svoju ličnost.
Od kako sam otvorila svoj blog postižem jedan po jedan cilj i uvek gledam da sebe unapredim kako zbog sebe, tako i zbog moje publike koja me prati.
Želim svima da pokažem da ako neko nešto poželi to može i da postigne i volela bih sve da navedem da unaprede sebe i da nikada ne prestaju da jure svoje ciljeve kao što to ja radim.
Četiri godine blogovanja donelo je sa sobom veliki broj pozitivnih i negativnih iskustva.
Bilo je ljudi koji su me uvek podržavali, koji su slušali moje reči i koji su me cenili. Bilo je ljudi koji su pokušali da me sabotiraju i iskoriste moju dobru volju. A sve je to vremenom dovelo do velikih naučenih lekcija i dosta stečenog iskustva.
Priznajem da mi je malo teško da pričam kako me je blog uticao na moju ličnost, obzirom da je u mnogim segmentima pozitivno uticao na mene.
No, mislim da sam ono najbitnije stavila u današnji blog post!
Ukoliko vam se svideo ovaj post, ostanite online, jer samo ove nedelje objavljujem specijalne postove povodom slavlja četiri godine Emem bloga!
Do izlaska novih postova savetujem da pročitate:
- SREĆNA NAM ČETVRTA GODIŠNJICA BLOGA!!!
- EKSKLUZIVAN POST: NAJVEĆI UPDATE NA INSTAGRAMU JE STIGAO U SRBIJU!!!
- Posetila sam GALERIJU jedan od najvećih tržnih centara u Evropi!
- Kako organizovati sebe i svoje vreme?
Pogledajte i moj youtube video:
Pratite me i na ostalim medijima:
