Pozdrav svim čitaocima bloga i dobrodošli u novi post!
Danas ćemo pričati o jednoj temi koja je zastupljena kod mnogih ljudi i u pitanju je „strah“
Kako zapravo nastaje strah? Mi znamo da se mi plašimo nečega, ali kako je taj strah došao do nas? Postoje 2 izvora odakle strah zapravo dolazi.
Prvi izvor je naša prošlost. Kada se vratimo u prošlost i kada se setimo nekog dogadjaja koji je ostavio ranu na našem srcu, mi zapravo razmišljamo o njemu i što više razmišljamo, to se više pitamo „Šta ako se to opet desi? Šta ću onda ja uraditi povodom toga“ i tako, mi u našoj glavi pravimo filmove, koji što više mislimo o njima se pretvaraju u veliku fantaziju koja je u našoj glavi i koja nas plaši, a samim time i zaustavlja da idemo napred.
Drugi izvor je strah od budućnosti. Kao što sam rekla u postu „Control Freak“, mi smo ljudi i mi ne mozemo da kontrolišemo vreme i dogadjaje i to je baš ono što nas prestravljuje, strah od nepoznatog. Plašimo se da ako probamo nešto novo u našem zivotu, ako donesemo bilo kakvu promenu, da će makar jedan pogrešan korak da nas dovede do propasti i da ćemo samim time zauvek sebi uništiti zivot.
Pošto dosta radim sa ljudima, sa obzirom da sam bloger, dosta puta sam se našla u situaciji gde pričamo o njihovim strahovima i gde im ja postavim pitanje „Čega se vi to plašite i zašto?, najčešći odgovor koji dobijem je „Ne znam, samo se plašim“. Kada postavim sledeće pitanje koje glasi „Šta planiraš da uradiš povodom toga?“, odgovor koji dobijem je „Srediću to vremenom. Mozda još samo nedelju dana ili mesec dana…razmisliću“ i tu je najveća greška koju svi prave. Odlazu strahove i prave se da oni ne postoje.
Odmah da vam kazem strah neće otići sam od sebe, vi lično trebate da se suočite sa njime. Odlaganje straha moze samo da nam pogorša stvari, jer mi naše dragoceno vreme i zdravlje trošimo odlagajući naše probleme na stranu. Zato, umesto odlaganja odmah krenite u akciju! Nema uradiću to sutra, za nedelju dana, mesec dana…krenite danas.
Mi uglavnom zelimo da sakupimo što više informacija o našem problemu. Sa više informacija mi mislimo da mozemo da nadjemo rešenje, ali to je samo izgovor, koliko god informacija mi imali, nama neće biti dovoljno da se suočimo sa našim strahom. Mi sa informacijama ne mozemo ništa da uradimo, čitati i slušati tudja iskustva nama neće olakšati ništa i neće naterati naš strah da ode, mi ćemo se i dalje svesno ili ne svesni plašiti.
Ne postoji neka odredjena formula ili tuturial kako da uklonite vaš strah, jedino što trebate posedovati je jaku zelju i volju da poboljšate sebe.
Razmislite samo kroz stra ste sve prošli u vašem zivotu. Vi ste prešli preko odredjenih prepreka i ako vam je bilo teško. I ako ste imali uspone i padove, vi imate toliko uspeha u zivotu i pre svega snage da kada padnete nastavite dalje još jači! Zašto vam sada ovo pričam? Pričam vam ovo baš iz razloga što ste vi već neverovatni! Svako od nas ima odredjenu priču njegovog zivota i ponekad ta priča i nije toliko lepa kao u nekoj bajci koju smo slušali kao deca. Odreknite se ovog straha, on u poredjenju sa svime kroz šta ste prošli u zivotu nije ništa.
Jedna jako zanimljiva činjenica je ta da čega se ja plašim, mozda se vi ne plašite, a čega se vi plašite mozda se ja ne plašim. Svi smo drugačiji, ali jedno nas povezuje, mi smo ljudi i koliko god bili različiti, mi smo jedna od retkih bića na ovoj planeti koja imaju tu mogućnost da menjaju svoj zivot kako oni to zele i samim time treba da budemo zahvalni.
Ono što nas zapravo plaši je da ako padnemo, nećemo moći da ustanemo, a ako pokušamo, nešto moze da podje po zlu.
Da li vas nešto iz prošlosti plaši ili je to ipak budućnost, trebate znati da vi niste ista osoba kao što ste nekada bili, a budućnost…
Niko ne zna šta nam ona donosi, ali šta god da je to sve se dešava sa nekim razlogom.
Mini savet: Ako ne mozete sami preći preko vašeg straha, obratite se psihologu za pomoc.
