Pozdrav svima i dobrodošli u novi blog post na Emem blogu! Danas sam tu sa vama uz jedan novi life update, gde ću vam pričati kako sam provela proteklih nekoliko nedelja, šta je to novo što se desilo u mom životu i kako stojim sa završavanjem srednje škole i upisom na fakultet.
Pre nego počnem sa pisanjem teksta, naglasila bih da je ovo jedan od poslednjih postova u serijalu „Završavanje srednje umetničke škole – Škola za dizajn“. Do sada ste mogli da čitate o tome kako škola izgleda, koje sve smerove možete pronaći u školi, koje predmete imate na kom smeru, kako izgleda život đaka četvrte godine umetničke škole i za kraj kako izgleda priprema za maturu.
Ostalo nam je još da vam ispričam malo više o maturskoj praksi, što će te čuti u ovom blog postu. U sledećem postu vas očekuje više o maturskim ispitima, kako su izgledali, kako sam se osećala povodom njih, i poslednji post u ovom serijalu izaći će krajem sledeće nedelje gde ću vam pokazati kako je izgledala dodela diploma i gde ćemo se zajedno pozdraviti sa jednim meni veoma dragim poglavljem u mome životu. 🙂
Da ne dužim više ovaj uvod, započnimo sa današnjim blog postom!
Maturska praksa je bila jedno veliko olakšanje za mene.
Kao što već znate iz predhodnog posta „LIFE UPDATE – POSLEDNJI ŠKOLSKI DAN + POČETAK MATURSKE PRAKSE“ bila sam pod velikim stresom da stignem sve da odradim do početka maturske prakse. Problem je bio što smo išli u školu, radili smo školske zadatke i plus smo radili na skicama za maturski ispit. Vremena za nas same i za neki lični užitak nije ni bilo.
Kako se škola završila i kako je počela maturska praksa i više nisam morala da radim skice za maturski rad, verujte mi da mi je jedan ogroman teret pao sa leđa.
Na moju veliku sreću, ja sam izabrala da radim svoj maturski rad digitalno na grafičkoj tabli Wacom Cintiq 22 koja nije predviđena da se pomera sa mesta na mesto. Tako da sam ja svoj maturski rad radila od kuće.
Mogla sam da se budim kada god poželim, ne bih se brinula da li stižem u školu na vreme, radila bih koliko god želim i kada god želim, tako da su mi dani bili prilično opuštajući.
Prvih par dana sam zabušavala, jer mi je iskreno trebalo baš tih par dana da smognem snagu da konačno završim maturski rad.
Posle tog određenog vremena koje je prošlo, odlučila sam da baš zapnem i da sva četiri jahača završim.
Rad na maturskom nije bio težak, šta više je bio prilično opuštajući.
Pustila bih neki crtani ili nekog youtubera u pozadini i dok slušam šta se to događa u tuđem životu ili dok me hvata nostalgija zbog crtaća, radila bih na mome radu.
Četiri jahača apokalipse jesu zahtevna tema, njih ne možete odraditi eto samo da bi ste ih odradili. Potrebno je duboko zaći u temu i razmotriti šta ti jahači nose sa sobom, kakva su to zla, kakve poruke oni nose, kako je uopšte došlo do njihovog dolaska?
Na moju veliku sreću to sam analizirala još dok sam radila skice, tako da sam sada više mašinski radila na radu.
Moj najveći fokus je definitivno bio na dobijanju te neke dramatične i strašne energije koja dolazi na samu pomisao na apokalipsu i jahače. Zato sam se dosta igrala sa efektima, osvetljenjem, dramatičnim kontrastima, suprotnostima boja i skrivenim simbolima na slici.
Dve nedelje, koliko je maturska praksa trajala, su prošle brzinom svetlosti.
Kao da smo juče bili na početku rada, a sada smo već na kraju.
Pošto je tih dve nedelje bilo malo vremena da se maturski rad završi, dali su nam još nedelju dana do predaje maturskih radova.
Moja četiri rada jahača apokalipse, koji zajedno čine jednu celinu, bila su gotova. Tako da mi je preostalo da sklopim mapu i odštampam portfolio, esej i matuski rad.
Mapu sam sklopila u školi sa mojim mentorom. U lepenkama treba da se nalazi pet akvarel papira na kojima će biti poređane najbolje skice koje su dovele do finalnog maturskog rada.
Prva tabla bi trebala da sadrži crteže, dok bi ostale četiri table trebale da sadrže skice bilo koje druge tehnike.
Tu sam naišla na problem, iz razloga što su sve moje skice bile rađene digitalno, tako da crteže uopšte nisam imala.
Da sam išla u školu na matursku praksu, najverovarnije bih znala da je potrebna ta jedna tabla sa crtežima, ali pošto sam na maturskoj praksi bila online, znala sam samo ono što bi bilo pušteno u grupnom četu na whatsapp-u.
Mnogo informacija koje su mi potrebne sam propustila zato što sam bila online. Ali dobro, znate kako kažu „Prošlost ne možeš promeniti, razmišljaj šta možeš uraditi u sadašnjosti“, tako da sam bez imalo stresa pronašla neka dva crteža koja me je profesorka terala da crtam još dok smo išli u školu i njih sam stavila u mapu. (da, bio nam je zadatak da po pet crteža predamo nedeljno i da su ti crteži vezani za maturski rad. Ali po situaciji u kojoj sam se našla mislim da možete predpostaviti da li sam uradila taj zadatak… XD)
Tabla sa crtežima sadrži samo ta dva crteža, ali su zato ostale table pune digitalnih skica.
Moj mantor mi je izuzetno pomogao da te table lepo složim i da svoje skice poređam tako da imaju svoju priču i da estetski izgledaju lepo.
Zaista da mi nije bilo mentora bih se silno namučila oko ovoga.
U roku od nekih tri sata, završila sam sa slaganjem mape i otišla sam da štampam esej, portfolio i maturski rad.
Esej sam fantastično odradila, za njega bih čak mogla reći da mi je to jedan od najboljih tekstova koje sam napisala u svom životu!
On je bio lak za štampu, tako da sam ga u kopirnici Copy Studio, brzo odštampala.
Štampa portfolia je bila komplikovanija, jer je moj portfolio imao 71 stranicu za štampu. Dosta vremena mi je oduzelo sortiranje stranica i ubacivanje praznih stranica na mesta gde želim da strana bude jednostrana. Štampa je isto tako dugo trajala, a pojašnjavanje kako iseći portfolio, kog formata želim da bude, gde staviti spiralu, trajalo je večno.
Ovom prilikom moram da odam počast ljudima što su bili strpljivi sa mnom i sa mojim zahtevima haha!
Nažalost, došla sam pred zatvaranje tako da nisu stigli da mi odštampaju maturski rad. Mada, valjda je tako trebalo da bude, tako da sam se sutradan opet pojavila, ovog puta znatno ranije i tada smo odrštampali moj maturski rad.
Na savet moga mentora rad nije štampan kao fotografija, već je štampan na fabriano akvarel papiru, što mu je dalo dubinu i neku odliku pravog slikarskog dela.
Kada sam završila sa svime time, otišla sam u školu, predala maturski rad, potpisala papire i to bi bilo to! Ostalo mi je samo da čekam dan odbrane maturskog rada. ;D
To bi otprilike bilo to što se tiče današnjeg life update-a. Očekujte uskoro još mnogo interesantnih postova na EMEM blogu!
Dok čekate da izađu novi blog postovi, možete da pročitate neke od sledećih objava:
- Šta je sve potrebno da se upiše umetnička škola „Škola za dizajn“
- LIFE UPDATE – završavanje srednje škole, maturski, itd.
- RECENZIJA SREDNJE UMETNIČKE ŠKOLE „ŠKOLA ZA DIZAJN“
- Kako izgleda obična nedelja u umetničkoj školi?
Pratite me i na medijima:
