Došao je i poslednji dan likovne kolonije. Iskreno u jednu ruku mi je žao što se likovna kolonija završava i što se moramo rastati sa tako sjajnom ekipom, a u drugu ruku, jedino što želim jeste da legnem u svoj krevet i odmorim se malo od silnih obaveza.

Mama i ja smo trebale da otputujemo nazad za Beograd, odmah posle ručka, što je bilo oko četiri sata popodne. Ali, odlučile smo se da ostanemo malo duže da bi otišle u Aqua Park Srebrno Jezero Veliko Gradište.

Prva stvar koju smo uradile ovog jutra bila je odlazak na doručak.

Doručak je bio divan, svakog jutra nešto bi smo drugačije jele, a obroci su uvek bili fascinantni!

Nakon doručka usledio je stres, koji mi iskreno nije trebao poslednjeg dana na Likovnoj koloniji.

Uglavnom, donešen je moj rad koji je inače urađen za jednu izložbu i tema moga rada bila je Apokalipsa. Cilj rada bio je da na publiku ostavi težak utisak, da ljudi vide šta će se u budućnosti desiti ukoliko nastave da budu tako ne odgovorni prema prirodi i prema sopstvenim životima.

Na čitavom radu potrudila sam se da napravim haos i iskreno rad mi se baš svideo!

Ovaj rad urađen je u roku od sat vremena na platnu 80×60, potezima povučenim velikom četkicom i spahtlom.

Na šta sam dobila komentar da rad nije dobar i da moram makar nešto da promenim na njemu. A to nešto je bilo da se pozadina, nebo i uragani utišaju i smire, da bi slika dobila neku harmoniju i da bi sve bilo staloženo na radu. Što odudara od onoga što sam ja htela da prikažem.

Da ne ulazim u detalje, jer je ova konverzacija oko rada trajala sat vremena, zbog preporuke velikog broja umetnika sa kolonije, morala sam da ispravim svoj rad i da ono što mi je rečeno ublažim sprejem u boji.

Kako je rad na kraju ispao očito se svideo svima sem meni. Ali ako umetnici koji su u ovom poslu kažu da je rad bolji ovako, neka tako i bude, imaju više iskustva u umetnosti nego ja.

Slika koju gore vidite je pre dodavanja spreja na sliku.

Jedan veliki problem koji imam jeste to što se previše vezujem za radove koje naslikam. Kako ih uradim, volim da takvi i ostanu, ne volim da ih menjam, niti da ih dajem. Mada, ukoliko jednog dana budem želela da nastavim umetničkim stazama, očito ću morati da prestanem da se vezujem toliko za svoje radove.

Nakon ovog događaja, bila mi je potrebna šetnja pored jezera, pa sam tako otišla u dvosatnu šetnju da rasčistim misli.

Moju šetnju prekinuo je mamin poziv, tako da sam polako morala da se vratim u hotel da bi otišle na bazen da se odmorimo i okupamo.

Moje emocije tokom odlaska na bazen bile su neopisive.

Ja sam vam tipično letnje dete, obožvam more i obožavam sunčane dane i najbolje od svega kada je preko 38 stepeni. O moj bože….sama pomisao na to mi je BOŽANSTVENA.

Pošto se ove godine izdogađalo svašta sa virusom koji hara po svetu, moja porodica i ja nismo mogli da odemo na more. Zato me je ovaj odlazak na bazen baš nešto raznežio.

Sve je bilo savršeno na bazenu, jedino mi je nedostajala sestra sa kojom uvek ćaskam, pogotovo kada odemo na odmor. Ali, na moju sreću, upoznala sam se sa mnogim ljudima na bazenu, tako da mi nije bilo nimalo dosadno!

Pored toga bitno je da sam se isplivala, sve ostalo staviću po strani.

Takođe, upoznala sam se i sa Pavlom, unukom vođe ove likovne kolonije, iskreno dečko je stvarno simpatičan i nadam se da ćemo se družiti na nekoj narednoj likovnoj koloniji. 😀

Posle bazena smo išli na ručak, pa smo se opet vratili na bazen, tako da u toku današnjeg dana se ništa posebno nije desilo.

Bazen se zatvorio u 17h zbog situacije sa korona virusom, tako da smo mama i ja oko 18h nakon što smo se spremile i spakovale, pošle natrag u Beograd.

Put nazad bio je prilično miran, baš smo bile iscrpljene nakon današnjeg dana, tako da smo čitavih dva sata pri povratku kući provele u tišini i nekim sitnim razgovorima uz put.


Da budem iskrena sa vama, likovna kolonija nije ni nalik onome što sam ja zamišljala. Mnogo je bolja i kada odete tamo zaista morate vredno da radite i tu nema prostora za zabušavanje.

Ova prva likovna kolonija na koju sam išla ostavila je prilično jak pozitivan utisak na mene, upoznala sam veliki broj umetnika i od njih sam naučila puno toga o umetnosti.

Sve u svemu, ova likovna kolonija prošla je fantastično i nadam se da ću u budućnosti biti zvana na još puno likovnih kolonija 😉


Nadam se da vam se svideo ovaj kratki serijal sa Likovnih kolonija 😀

Ukoliko su vam se ovi postovi svideli, onda vam definitvno preporučujem da pročitate i moju priču sa volonterkog kampa u Italiji! Gde sam tačno mesec dana provela sama u Italiji na volonterkom kampu.

Takođe, ne zaboravite da pročitate moje najnovije blog postove: