NAGLAŠAVAM: Sa obzirom da me i odrasli ljudi prate i tinejdžeri, naglašavam vam da su ovo neke priče koje su mi se desile u uzrastu od 14-17 godina i ovaj post je isključivo napisan da bi se nasmejali nekim smešnim dogadjajima koji su mi se desili 🙂

Ukoliko ste čitali moj post za tinejdžere “Kako da se vaša simpatija LUDO zaljubi u vas”, onda ste verovatno pročitali moju nesreću kada su u pitanju momci, ali za one koji nisu pročitali, evo da vas uvedem u priču….

Do svoje četrnaeste godine imala sam tonu muških prijatelja, mada nakon što sam napunila četrnaest momci su počeli da se interesuju za mene i to u prevelikoj meri. Ne znam šta ih je to privlačilo, ali momci sa kojima sam bila prijateljica, momci iz odeljenja, momci iz plesne škole, momci sa ulice, komšije, stariji ljudi iz inostranstva, ljudi koji su došli iz totalno desete države, na prvi pogled se zaljube u mene. Znam da ovo sada zvuči malo too much , ali verujte mi tako i u jednom periodu pomislila bih da me je neko prokleo.

Mnoge devojke čak nakon 28 godina ne mogu da privuku muškarca, a ja tako mlada bez imalo truda i želje privlačila sam momke u uzrastu od 13 pa sve do 28. To bi bile ljubav na prvi pogled, mogla sam da budem pristojna, mogla sam da budem gruba, mogla sam da budem sredjena, mogla sam da izgledam kao da sam izašla iz kontejnera, kakva god bila i kakva god izgledala, muški bi se odmah zaljubili, a kada bi se zaljubili odmah bi krenuli u akciju, pa čak i ako me znaju 5 minuta!

Ukratko, neko može da pomisli “bože, kakva srećnica”, neko može da pomisli nešto totalno drugačije. Za mene ova iskustva nisu bila toliko prijatna zato što su sve moje prijateljice imale muške prijatelje, a ja kada bih probala da se sprijateljim, znate već…Na svu sreću, danas imam par muških prijatelja iz odeljenja i mnogo sam srećna zbog toga, mada kako rastem tako se situacija pogoršava. Mada, veliki plus jeste taj što sada imam o čemu da vam pišem na blogu, zar ne? ;P

Ovo su neke priče (storytime) koje su mi se desile protekle 3 godine!

1. LIK U BUSU

Ovo mi je zaista number 1 psiho i smešan dogadjaj koji mi se desio. Našla sam malu macu u kotlarnici moje zgrade i spasila sam je, ona je bila u očajnom stanju i hitno smo morali da joj nadjemo dom. Sa obzirom da su moji pratioci na instagramu raštrkani u različite države i gradove, nisam uspela da je udomim kod njih, ali mi je na pamet pala genijalna ideja. Mogla bih da odnesem ovu macu mom dečku, koji ima već tonu maca i živi u kući. Tako sam sutradan krenula ka dečkovoj kući, u torbi nosivši malu macu koja je bila nemirna i pravila je veliku pometnju. Kada sam došla do stanice pitala sam jednog mladića za koliko stiže autobus, i on mi je odgovorio, ali kada je primetio mjaukanje i životinju u torbi odmah se uzbudio, tako smo počeli da razgovaramo. Razgovor je trajao oko 15 minuta koliko smo se vozili autobusom, dečko je imao 21 godinu i pričali smo o fakultetu, školi i našoj državi. Pomislio je da imam 22 godine, ali kada je shvatio da imam 17 nije mogao da veruje! Ukratko na kraju mi je dao njegov instagram i pisala sam mu kada sam se vratila kući. Normalno smo pričali i baš kada sam izašla iz četa i pomislila da je sve ispalo super i da je ovo možda novi prijatelj u mom životu, moj telefon je krenuo da ne prestano vibrira.

“Gde si?”

“Kako možeš da me ostaviš na seen?”

“Nisam ovo očekivao od tebe”

“Mnogo sam razočaran”

Šta se desilo? Mi smo se dopisivali i pošto nam je ponestalo tema za razgovor, on je napisao poruku kojom je basically završio razgovor i na koju nema šta da se odgovori, pa sam izašla iz četa. On je očekivao da ja njega zapitkujem, da mu pišem ili ko zna šta i poludeo je kada je video da sam ga ostavila na otvorenoj poruci. Nakon toga je zahtevao da ga zovem i poslao mi je njegov broj. Pod njegovim pritiskom sam ga nazvala, što je bila velika greška jer kada se javio krenuo je da se dere i da se raspravlja sa mnom. Odgovorila sam mu “Ko si ti da tako razgovaraš sa mnom”, na šta me je sačekalo “Da li ti imaš dečka”, naravno da sam odgovorila da ga imam, na šta je još više poludeo i gde sam čula ovu rečenicu koju nikada neću zaboraviti.

“Kako se usudjuješ da imaš dečka i da razgovaraš sa mnom?! Kako možeš ovako nešto da mi uradiš. Ja sam isplanirao sve sa tobom, prvi sastanak, drugi sastanak, naš brak, pa čak i našu decu.”

Wow. Iskreno bila sam šokirana i blokirala sam ga, mada kada se sada setim toga, pomalo mi je smešno.

2. ČOVEK KOJI JE PITAO GDE JE CENTAR GRADA

Ovo je jedna priča koja je zapravo slatka na neki način. Evo ovako je sve počelo…Iz moje škole, išla sam ka stanici koja vodi ka plivalištu Banjica, gde inače naša škola ima fizičko. Dok sam čekala autobus, iz 41-a je izašao jedan stranac i pitao me je “Izvini, gde se nalazi centar grada?”, sa obzirom da brilijantno govorim engleski objasnila sam mu kako da dodje do tamo. Mada, on nije video stanicu koju sam mu pokazivala, a pošto sam imala 40 minuta da dodjem na fizičko (a do tamo mi treba 5 minuta), odlučila sam da ga odvedem do stanice, pored toga čekala sam svoje odeljenje, koje verovatno nije ni krenilo iz škole. Moglo bi se reći da nam je do druge stanice trebalo nekih 10-ak minuta. Ja sam tog dana izgledala kao da sam iz kontejnera izašla, nisam imala pola trepavica, bubuljice su mi izašle zato što sam dobila pre dva dana, bila sam sva znojava, odeću sam uklopila kao klovn, mogu samo da vam kažem da sam tog dana nosila belu majcu, farmerke zvoncare, sive čarape i crne patike, a da ne spominjem što mi je kosa bila masna i vezana u rep. Kada smo stigli na stanicu on je rekao kako lepšu ženu (tek sam bila napunila 17) u životu nije video, onda me je pitao da li bi mogao da me izvede na ručak. Wow. Da napomenem da me zna nekih 15-ak minuta i da je imao 28 godina. Naravno, ni na ovu ponudu nisam pristala.

3. ITALIJAN

Ovo mi je najomiljenija priča. Ukoliko ste pratili moj dnevnik sa volonterskog kampa, onda znate za ljubavni trougao u kome sam se našla. Ukoliko ne znate priču, pročitajte prvi dan OVDE. Sve u svemu, momak koji je došao iz Afrike, živi u kući koja stalno prima nove radnike i volontere, igrom slučaja sam se i ja našla tamo kao mladi istraživač (volonter). Prvi put kada me je ugledao rekao je da je video boginju. Naravno, tog prvog puta sve je bilo normalno, razgovor je proticao divno, pričali smo o hrani, o državama, o volontiranju, našim privatnim životima i slično. Bilo je veoma zabavno razgovarati sa njim i u roku od sat vremena već sam ga smatrala doživotnim prijateljem (što je inače retko u mom slučaju). Drugog puta kada smo se sreli, seli smo da razgovaramo i uhvatio me je za ruku i počeo da izjavljuje svoju ljubav. Reči su išle ovako… “Kada si prvi put kročila kroz ova vrata ja sam se sav naježio, kao da je boginja ušla u ovu kuću. Ja sam se odmah zaljubio u tebe, tvoje oči, tvoja kosa, tvoja koža, ti si cela saveršena. Fizički si kao boginja, a tvoj stav je kraljevski, dok je tvoje ponašanje i razmišljanje nešto najelpše što sam doživeo u mojih devetnaest godina. Želim da te poljubim, želim da budeš moja”, da ne nastavljam zato što je išlo mnogo dalje od ovoga. Pri odlasku iz Italije molio me je da mu dam svoj broj telefona,u početku nisam želela, ali kada sam shvatila da nema ni instagram ni facebook, popustila sam ali samo pod jednim uslovom, da mi kaže tri razloga zašto bih mu dala moj broj telefona. Na šta je on odgovorio:

  1. Voleo bih da ostanem u kontaktu sa tobom jer si divna osoba
  2. Mislim da si prelepa i hteo bih da posetim tebe i tvoju državu
  3. Mislim da bi imala jako lepe bebe

Možete zamisliti sedamnaestogodišnju mene koja je u tom trenutku ostala u šoku, ali ubrzo sam se nasmejala. Na kraju sam mu dala broj telefona, i dalje smo u kontaktu, ali rekla sam mu još prvog dana da od veze nema ništa, jer ga vidim kao dobrog prijatelja.

4. POLJUBAC OD FUDBALERA

I zadnja priča za ovaj post je malo kraća od predhodnih i nije toliko psiho, već je više smešna i u pitanju je poljubac od fudbalera. Ovaj dogadjaj se takodje desio u Italiji dok sam bila u kampu. Naši kamp lideri su nas odveli u Bolonju na razgledanje, dok smo se slikali ispred jedne fontane, grupa fudbalera je bila nedaleko od nas. Ja sam se jednom slikala sa grupom, ali kasnije oni su hteli da nam ispričaju nešto o tom centru grada i da bace koji selfi. U medjuvremenu sam ja gledala u božanstvenu arhitekturu, ni ne slušajući o čemu pričaju. U jednom trenutku skrenula sam pogled ka toj grupi i videla jednog mladića kako zuri u mene, pokušala sam da ne obraćam pažnju, ali njegove oči se nisu sklanjale sa mene, zato sam ja krenula da gledam u njega, čisto da bih videla njegovu reakciju, pored toga kamp lideri su počeli da pričaju na Italijanskom tako da ništa nisam razumela. Posle par minuta takmičanja u gledanju, njegova grupa je trebala da krene. Kako je odlazio, samo se okretao da me vidi, na kraju mi je poslao leteći poljubac i otišao. Ovo se mom dečku nije svidelo koji je video stori gde sam napisala šta se upravo desilo, ali je shvatio da je taj pogled bio ništa značajno, a ja sam dobila dobar storytime za blog i smešnu uspomenu!

Nadam se da ste uživali u ovom postu i ukoliko imate želju da napišem part 2 ili ukoliko se i vama desilo nešto slično što se desilo meni, podelite vašu priču u komentare! 😀

P.S. Ne zaboravite da pročitate moje najnovije objave: