Danas sam odlučila da vam pišem na temu kako spasiti i udomiti životinju koju pronadjete na ulici. Ukoliko me pratite na instagramu od početka mog rada, upućeni ste u priču kako ja volim da pomažem životinjama, i najverovatnije znate da imam 6 kućnih ljubimaca i da sam spasila preko 30 životinja sa ulice!
Životinje koje sam ja spasila bile su razne: mace, kuce, veverice i sove. Ko bi pomislio, zar ne? 🙂 – Mada o tome ću vam pričati nešto kasnije u postu, sada ćemo da se fokusiramo na to kako spasiti životinje sa ulice!
1. PRONALAŽENJE ŽIVOTINJE KOJA ŽIVI NA ULICI
Ukoliko ste pronašli neku životinju koja je na ulici, a očigledno je da je previše mlada, povredjena, uplašena ili jednostavno ne spremna za ulični život, trebate joj pomoći!!! Pronalaženje takve životinje uglavnom se desi igrom slučaja, slučajno ste prošli i naleteli na ovu životinju koja je bespomoćna i na vama je da joj pomognete. Jer ukoliko vi nećete, ko će?
Kao što sam rekla, pronalaženje životinja uglavnom se dešava slučajno, osim ukoliko zaista želite da pomognete svim životinjama u svom kraju i organizujete potragu za uličnim životinjama. Ulične životinje možete pronaći po sledećim tragovima:
- Uglavnom možete uočiti čamče sa vodom i hranom, što su ljudi donosili da nahrane životinju
- Pokušaj napravljene kućice za životinje
- Kutiju sa ćebencetom
- Ogreban nameštaj sa ulice, ogrebani kontejneri, table…
- Teranje
2. RAZLIKOVANJE NESTALE ŽIVOTINJE, ŽIVOTINJE ULIČARA I UDOMLJENIH ŽIVOTINJA
Morate razlikovati nestalu životinju ili udomljenu životinju od životinje uličara. Ne želite da nadjete neku udomljenu životinju i date je skroz novoj porodici! Razlikovati ove tri kategorije je jednostavno:
1.Nestale životinje – Nestale životinje mogu da nose ogrlice sa imenom ili brojem telefona vlasnika psa. Mada, ukoliko ni to nemaju (znam zato što moj pas ne nosi takve ogrlice, a mačke ih cepaju), onda možete prepoznati da je pas nestao ako gazde nema u blizini, a životinja je veoma pitoma (Mazi se, druželjubiva je, odovara na komande i generalno zna da se ponaša normalno u blizi ljudi, razume šta pričate i sluša svaku vašu reč)
2. Udomljene životinje – Udomljene životinje uglavnom imaju gazdu u blizini i one odgovaraju na sve što je navedeno u primeru nestalih životinja.
3. Životinje uličari – Oko životinja uličara morate POSEBNO da obratite računa!!! Postoje životinje kojima ne treba spašavanje, to su one životinje koje su se navikle na život na ulici: divlje su, znaju da love, nisu druželjubive sa ljudima i jednostavno nisu zainteresovane za spašavanje. A imate i one životinje koje su uglavnom mlade, mada se desi da i starijima treba spašavanje, koje su povredjene, napadnute, koje izgledaju izgubljeno, koje su mirne, povučene, uplašene ali bi vam ipak prišle, takvim životinjama HITNO treba spašavanje!
3. KADA NADJETE ŽIVOTINJU NA ULICI….ŠTA URADITI?
Pre svega ponesite životinju sa sobom kući! Verovali ili ne, ali u tom jednom danu, neko može tu istu životinju da raskomada ili loša osoba može da je uzme i proda nekome. Tako da je po mom mišljenju najbolja opcija da se životinja dovede kući i da joj se pruži smeštaj makar nedelju dana.
Ukoliko ne možete da dovedete životinju kući jer ste tinejdžer, ili ste majka i imate bebu kod kuće, iz bilo kog razloga. Makar probajte da napravite životinji malu kućicu ili malo mestašce gde će da se sakrije, dok joj vi ne nadjete dom. U tim slučajevima ja uglavnom uzimam koju god kutiju nadjem, makar bila pored kontejnera i čuvam je za ove prilike.
Kućicu im možete napraviti na različite načine – od kartona, pa isećete ulaz (karon možete naći pored nekog kontejnera ili iza neke HOME STORE radnje kao što je Ikea, JYSK, Jumbo, Kika…) , od stiropora (nije toliko preporučljivo), od drveta (možete ga isto naći pored home store-a ili neki graditejskih objekata)
Takodje možete im kupiti hranu u prodavnici, uglavnom kesice hrane koštaju oko 40 dinara – 60 dinara po komadu. Mada, meni se desilo da sam našla macu koja je stara samo par dana i nije mogla jede granule, zato smo joj baka i ja sipale mleko, mleko nije znala da pije, tako da su nam ostale samo dve opcije:
- Plastičnim špricem ubrizgati mleko u usta životinje
- Pavlaku i mleko pomešati i pomalo gurkati glavu životinji u tu činijicu, makar da okusi malo hranu i da je oliže sa njuškice
4. PRONALAŽENJE DOMA
Sada kada je u vašim rukama jedna nevina mala životinja, vreme je da joj pronadjete dom. Uglavnom, treba dosta istraživanja da se obavi da bi ste pronašli pravi dom za životinju, ali uz pomoć interneta i malo truda, danas je sve lako!
#1 STRANICE ZA BRIGU O ŽIVOTINJAMA
Na Facebook–u i Instagramu postoje razne stranice za udomljavanje i brigu o životinjama. Sve što treba jeste da uzmete oko 5-10 slika životinje, napišete kako izgleda, kako se ponaša, koliko odprilike ima godina, da li je bolesna ili ima krmelje…
Post na tim stranicama može napisati kreator te stranice, a možete je i vi napisati. Ukoliko izaberete da post napišete vi, potrudite se da pored informacija koje su potrebne, ubacite emocije, dirnite ih pričom te životinje da bi se ljudi sažalili i uzeli životinju.
#2 GRUPE
Postoje razne FaceBook i Instagram grupe u kojima se baš dele te slike i raspituje se za udomljavanje životinja. Te grupe ne samo da su dobre zbog toga što delite informacije jedni izmedju drugih i pokušavate da nadjete udomitelje, već neko može da vam da odredjenu informaciju kao da li postoji neko bezbedno sklonište za životinju, da li postoji dobar azil i slično. Jer nisu svi azili dobri, neki su upotrebljavani za loše svrhe i tretiraju životinje gore od pacova. Pored toga preko FaceBook i Instagram grupa možete da sakupite donacije za pomoć životinji!
#3 RASPITAJTE SE PO KRAJU
Ja sam uvek za najbržu moguću taktiku da se životinja udomi, jer ukoliko životinja ostane kod nas kući više od pet dana, budite sigurni da ćemo je udomiti. Obično dok se pronadje vlasnik preko Instagrama i Facebook-a, potraje nedelju – dve, zato ja idem od vrata do vrata kod komšija i pitam da li neko hoće da udomi životinju. Dobra taktika je da životinju ponesete sa sobom u nekoj kutijici ili box-u, jer se uglavnom ljudi sažale na životinju i onda je uzmu, a ako je ne uzmu, možete da ih pitate da zovnu prijatelje i da pitaju da li neko želi da usvoji životinju. Time ukoliko odete kod svih komšija, kojih hajde da kažemo ima pedeset, oni će da jave maksimum pet prijatelja i onda će već dvesta dvadeset pet ljudi biti upućeni u situaciju, oni mogu to da proslede svojim prijateljima i imaćete pouzdane vlasnike na spisku!
5. BRIGA O ŽIVOTINJI
Životinja koju ste pronašli može biti potpuno zdrava, mada može nešto i da joj fali, može da bude bolesna, povredjena, ne sterilizovana,…Eh sada dolazi najveći problem u celoj priči, a to su FINANSIJE. Svet bi bio mnogo lepši da takvih problema nema, ali pošto ih ima morate se snaći. Nažalost u početku ćete sve vi morati da finansirate, mada postoje dva načina za koje ja makar znam kako brzo možete prikupiti novac za lečenje:
- Domancije online
- Donacije uživo
Donacije pnline su uglavnom donacije koje se vrše putem sajtova, facebook-a i instagrama. Ljudima date broj gde mogu da uplate donaciju i novac će polako da pristiže.
Donacije uživo su po mom mišljenju praktičnije i brže, ali zahtevaju dosta izdvojenog vremena. Životinju opet stavite u kutiju ili box i idite kroz grad, kroz vaš kraj ili kroz centar pitajući ljude hoće li da doniraju ili usvoje životinju. Imate jedan minut da zainteresujete čoveka da vas sasluša, zato ga dobro iskoristite. Dobra strategija da se počne razgovor je:
“ Zdravo, našla sam ovo jadno mače (dajem primer mačeta, mada može biti kuca ili bilo koja druga životinja) pre par dana na ulici, bolesno je i povredjeno, pokušavam da joj nadjem dom, ali dok ga ne nadjem moram pod hitno da je izlečim jer je u kritičnom stanju. Da li bi možda donirao novca za macu ili je usvojio? Zaista bi nam puno značilo.“
Šansa je zaista jedan u milion da će neko da usvoji životinju, ali kada postavite pitanje „Hoćete li da usvojite macu ili da donirate neki novac za lečenje?“, ljudi neće tek tako produžiti pored vas, već će vam dati neki novac za lečenje.
6. DA LI JE AZIL UOPŠTE OPCIJA?
Ljudi često izaberu najlakšu opciju – odneti životinju u azil. Mada azil nije kvalitetno mesto za jednu životinju, pre svega retkost je naći dobar i kvalitetan azil koji brine za životinje. Većina azila nemaju prostora za još životinja, nemaju dovoljno hrane i odnosi izmedju samih životinja su fatalni. Samim time što ima puno različitih životinja u azilu, tamo se navuku razne traume, jer se životinje zatvaraju u box-eve, a ukoliko se puste mogu da se potuku.
Kratak Storytime – Jednom sam odvela moju kucu na šišanje. Uglavnom frizer sve što je trebao da uradi jeste ošiša kucu, mi se vratimo za sat vremena i uzmemo je. Moja kuca bila je savršeno srećna i druželjubiva sa svima. Medjutim kada smo se vratile po nju našle smo je u box-u, odaljenu od drugih životinja. Navodno je neko frizeru pozvonio na vrata i uboo je mog psa Mrvicu u nogu, mada njima stalno neko zvoni na vrata, do sada bi ubili tonu životinja da su toliko nespretni! Pored toga ukoliko ju je on uboo zašto nas nije pozvao ili pre svega, zašto je moja Mrvica bila u BOXU? Mrvica je nakon te posete se skroz povukla u sebe, nije se družila sa psima i danas nakon 5 godina, samo se njušne sa psima i nastavi dalje. Očigledno je da tog dana je neki pas napao i ujeo, tako je ona navukla traumu. Ukoliko se ovo desilo kod FRIZERA ZA PSE, gde da dodam je bilo oko pet pasa, ko zna šta se dešava u azilima?
Na sreću postoje ustanove koje nisu azili, a brinu se o životinjama. Na primer, kada sam jednom našla skoro mrtvu macu u kotlarnici moje zgrade, primila sam je kod mene u dom dok ja njoj ne dajem stalan dom i porodicu. Apelovala sam za udomljavanje na mom instagramu, mada nažalost nije bilo odaziva za udomljavanje, ali ljudi su delili sliku životinje i pored toga, saznala sam da na primer postoje kafići sa mačkama, gde vi donesete mačku u taj kafić koji je pun mačaka i oni se od tada brinu o njima, a mušterije koje dolaze u kafić uglavnom uzmu po koju macu i odnesu je u svoj dom! Nažalost to ne postoji za pse, ali ko zna, možda ima neka slična ustanova za druge životinje.
7. PREDAJA ŽIVOTINJE
Kada se neko konačno javi da usvoji životinju, pre svega razmenite brojeve telefona i dogovorite se za mesto sastanka gde će te predati životinju.
NAPOMENA: Naravno pre svega proverite da li je ta osoba pouzdana i odgovorna da joj predate životinju. Možete tražiti neke minijaturne informacije od te osobe kao na primer sa kime živi i slično (to uradite uživo, NIKAKO online), a pre nego se vidite uživo možete prelistati njihovu facebook ili instagram stranicu i uputiti se malo u nihov život.
Kada se dogovorite za vreme i mesto sastanka, to je to. Životinju ste uspešno udomili! Možete se sprijateljiti sa udomiteljem ili jednom mesečno tržiti sliku životinje, čisto da vidite kakva je situacija za početak 😀
MOJA PRIČA
Sada ću vam pričati priče o životinjama koje sam usvojila! Kao što ste mogli da pročitate na početku posta, ima ih prilično puno i dosta su raznovrsne!
1. TRI MAČKE
Imam tri mačke – Noblica, Smokvica i Lepotica.
Noblicu sam ja našla pre oko šest godina. Tada smo moja porodica i ja živeli u Bulevaru, u jednoj zgradi. Mi smo bili na zadnjem spratu i od nekih četiri popodne slušali smo mjaukanje mačke, očigledno je bilo po majukanju da je maca bila beba i da je bila u nekoj nevolji. Tada sam imala jedanaest godina i uglavnom sam tada, kao i sada, izbegavala da slušam bilo šta žalosno i nisam htela da se sažalim na mačku pošto sam imala samo jedanaest godina, a moja mama apsoultno ne podnosi mačke. Mada kada sam legla da spavam jedva sam zaspala! Cele noći mače je mjaukalo, da bi ujutro mjauk postajao sve slabiji, kao da maca umire. Savest mi nije dozvolila da sedim i slušam kako jadna životinja umire, tako sam sišla dole, našla mače koje je neko ostavio na veliki stub odakle beba mačka nije mogla da sidje. Uzela sam je i dovela kući. Sva sreća ubedila sam tatu, da ubedi mamu da mače makar na par dana ostane. Nakon par dana nismo mogli da nadjemo udomitelja, tada nisam imala ni instagram, niti sam išta znala o udomljavanju, moji roditelji su bili previše zauzeti da se baš potrude da nadju dom i tako je na neku foru moja mama, koja nikada nije volela mačke, zavolela ovu bebu macu i nije htela nikome da je da.
Tada je maca dobila ime Noblica i od tada živi sa nama. Moglo bi se reći da se Noblica i mama toliko vole, da ponekad mama više pažnje posveti Noblici nego mojoj sestri i meni XD
Smokvica je druga mačka koju smo spasili. Mislim da je prošlo oko godinu dana od spašavanje Noblice, kada je moja sestra u kuću dovela još jedno malo prljavo mače. Tata i sestra su čuli mjaukanje dok jednih kola ispred naše zgrade, mada nisu mogli pronaći odakle majukanje dolazi. Ispod kola ničeg nije bilo. Na sreću, tata je jednom čuo za priču kako se maca zaglavila u auspuhu i baš tu našli su Smokvicu. Smokvica je bio prljav i povredjen, mama je odbijala da ga zadržimo, ali moja sestra i ja smo prilično dobre u nabijanju krivice, tako da smo non stop mami kukale „Jadna maca, ko zna čija je duša u njoj! Kroz traumu je prošla, na nama je da budemo njeni andjeli čuvari!“ i tako dalje. I tako mama je zavolela i drugu macu, Smokvicu. Koji je da dodam, pre godinu dana nestao i nismo mogli da ga pronadjemo…
Lepotica je u naše živote došla pre godinu dana. Mislim da ju je mama našla u kontejneru i odmah se zaljubila u njeno belo krzno. Tako je i Lepotica došla u naše živote. Ona nije bila beba kada ju je mama našla, ali je bila prilično mlada.
2.FRANCUSKA TOY PUDLA – MRVICA
Biću iskrena sa vama, Mrvicu nisam našla na ulici. Mrvicu je moja mama kupila mojoj baki baš par dana pre nego smo našle našu prvu macu Noblicu. Mada i dalje, ja to računam kao udomljavanje, jer ko zna! Da je mi nismo kupili, ko zna gde bi završila…
3. VEVERICA
Da vam je neko rekao da ima vevericu za kućnog ljubimca, da li bi mu poverovali? Jednog dana moja mama i ja pronašle smo bebu vevericu koja je pala sa drveta i izgledala je polu mrtvo. Pored nje ležala je još jedna beba veverica, koja je nažalost umrla prilikom pada.
Bilo je ekstra teško brinuti o veverici, mada verovali ili ne, ali veverica nije lutala po kući, nije cepala zavese i krila se iza nameštaja. Stavili smo je na poslužavnik u ptičiju kućicu i tu je ostala, ponekada kada bi bili blizu popela bi se na nas, ali nije napuštala svoju malu kućicu.
Naravno, veverica NIJE kućna životinja. Zato, kada je malo porasla, izgradili smo joj prolaz od drveta od našeg prozora pa do drveta do naše kuće (oh da, u periodu kada su Lepotica i veverica došli, već smo se preselili u jednu zgradu, koja je više liči na kuću + ima super dvorište)
Tako je veverica kojoj smo možda pet puta menjali ime došla u naš dom. Iskreno više ni ne znam kako se zove, svako je u porodici zvao drugačije, pošto smo joj menjali ime – Alvin, Krcko ili Kiki. *mislim da se na kraju zvao Kiki*
Veverica danas dolazi kod nas, ali većinu vremena provodi napolju sa njenim društvom.
4. SOVA
Jednog dana, pre najverovatnije osam godina, moj tata je pronašao sovu na travi, koja je očigledno povredila krilo. Tako se on brinuo o njoj sa mamom. Iskreno, tada sam bila prilično mala i ne sećam se kako se sve završilo, ali po pričama mame i tate, oporavili su sovu i sada slobodno leti!
5. UDOMLJENE ŽIVOTINJE
Iskreno, moj stan se pretvorio u životinjsko carstvo i nažalost više ne možemo da udomljavamo kod nas životinje. Ali sa ponosom mogu reći da sam spasila puno mačaka u protekle tri godine!
Prvo je neka žena uvalila mojoj sestri koja je tada imala sedam godina, kutiju sa puno mačića! Tada sam imala četrnaest godina i vodila sam instagram blog, mada moja popularnost je bila mala i nisam uspela da ih udomim online. Na sreću uspela sam da ih privremeno stavim kod komšije u zatvorenu baštu na čuvanje, dok im ne nadjem dom.
Ovde se nalaze storytime-ovi koje mace sam uspela da udomim, a koje mace su nažalost umrle…
Drugi put kada sam našla macu koja je bila životno ugrožena, bio je pre par meseci. Moja baka i ja smo čule mjaukanje mačeta oko zgrade, ali nismo mogle da saznamo gde je. Odjednom videle smo macu iza rešetaka, u kotlarnici zgrade! Nismo mogle čitav dan da je izvadimo odatle, jer niko u zgradi nema ključ od kotlarnice, jednino elektrodistribucija je ima. Tako smo zvali elektro distribuciju da dodju i pomognu nam. Hvala bogu došli su, a planirali su da ne dodju jer je saobraćaj bio zatvoren. Uspeli smo da spasimo macu i dva dana je ostala kod nas, pošto online nisam mogla da joj nadjem hitan dom, a maca nije mogla da ostane dugo kod nas zbog naše kuce i mog hobija udomljavanja životinja, morala sam da se raspitam ko želi da je usvoji. Na moju sreću moj dečko isto voli mace i ima ih preko desetak, tako da sam uspela da ga nagovorim da je udomi! Sada maca živi srećno sa mojim dečkom, a i ja je posećujem!
…
P.S.Ne zaboravite da posetite moje najnovije objave na blogu:
