Pozdrav svima i dobrodošli u novi post na mome blogu! Danas sam tu sa objavom na temu kako izgleda obična nedelja u umetničkoj školi. Ova objava je drugi deo posta koji sam izbacila 29. Septembra na temu „Kako izgleda online nedelja u umetničkoj školi“.

Hajde da počnemo sa postom…

Uglavnom dan počinjem tako što se pripremam za školu i nastavu. Slikarska škola u koju ja idem počinje od 08:30, a pošto ja živim blizu škole, uglavnom imam dosta vremena da se naspavam i stignem na vreme u školu.

Veoma često se desi i da nemam prvi čas, tako da ujutru imam dovoljno vremena da se razbudim i spremim za novi školski dan.

Pri početku časova uglavnom sa profesorima diskutujemo šta ćemo raditi u novom zadatku koji treba da dobijemo.

Zadaci se zadaju još pri prvom času u Septembru i ti isti zadaci se uglavnom rade nekoliko nedelja.

Za slikanje i crtanje skoro uvek imamo dve – tri nedelje od po četiri časa da završimo naše radove. Postoje stručni predmeti koji uzimaju manje vremena za rad (jednu nedelju – četiri časa), a postoje i stručni predmeti gde jedan zadatak radimo jedno polugođe.

Sve zavisi od predmeta i težine zadatka.

Na primer, moj omiljeni čas se zove „Tehnike zidnog slikarstva“, gde radimo mozaike i za jedan mozaik imamo vremena tačno jedno polugođe da ga završimo.

Uglavnom prva godina ima više opštih predmeta, ali iz godine u godinu sve više se opšti predmeti gube i na njihovo mesto dolaze stručni predmeti.

U četvrtoj godini smer Likovni tehničar ima samo četiri opšta predmeta:

  • Engleski jezik
  • Srpski jezik
  • Ustav i prava građana
  • Filozofija

Tako da većinu moje školske nedelje prolazi u slikanju, crtanju i vajanju.

Nakon što odredimo naš zadatak počinjemo sa radom. Uglavnom nam je potrebno nekih 10 minuta do 15 minuta da se pripremimo, nakon čega krećemo sa radom.

Mislim da je jedan od najvećih bonuseva u slikarskim školama to što možemo međusobno da komuniciramo tokom časa.

Naravno, buka i galama nisu dozvoljeni, ali možemo da diskutujemo različitim temama sve dok vredno radimo i ne zabušavamo.

Takođe, dozvoljeno nam je da idemo od jednih do drugih i da pomažemo prijateljima pri radu na zadatom zadatku. Ta pomoć može biti savet, kritika ili čak pomoć oko prepravljanja rada i ponovnog merenja proporcija.

Lično smatram da je ovo odlična stvar u slikarskim školama, obzirom da se meni (kao i mojim prijateljima) bilion puta desilo da radimo nešto na radu i nešto nam uporno ne izgleda okej, a ne znamo šta je to ili ukoliko znamo šta je to, a ne znamo kako pravilo da ga odradimo, uvek nam prijatelji priskoče u pomoć.

Deset minuta pred kraj časa se pakujemo i čekamo da zvoni za početak odmora.

U slikarskoj školi stručni časovi su uvek spojeni. Što znači da jedan dan u nedelji imamo jedan predmet, ali po više časova iz tog istog premeta.

Na primer.

Moje odeljenje samo ponedeljkom ima slikanje, ali tog dana imamo četiri uzastopna časa crtanja što je nekih tri sata slikanja.

Posle par nedelja, kada se radovi završe, izdvojimo minimum 20 minuta pa sve do punih 45 minuta da analiziramo svačiji rad ponaosob. U toku tog časa se daju ocene učenicima na osnovu toga kako je rad odrađen, da li je usvojio znanje na novom času, kako je savladao lekciju i koliko se posvetio zadatku.

Sećam se da sam u prvoj godini, baš na prvom času crtanja dobila četvorku za rad. O moj bože, plakala sam čitav dan kao kiša jer sam navikla da dobijam u osnovnoj školi petice iz slikanja i da uvek pobeđujem na konkursima. Mada, sada u četvrtoj godini sasvim je normalno postalo dobiti 3, 4 ili 5. Ocene 1 i 2 dobijaju samo učenici sa nedovršenim radom.

Lično uvek težim i jurim ka peticama, na kraju krajeva odličan sam učenik i planiram ostati odlična.

Ali lagala bih kada bih rekla da je dobiti pet iz svakog predmeta lagano.

I tako, uglavnom mi čitav školski dan prođe u radu, slušanju predavanja i druženju sa društvom.

Kada se vratim kući budem apsolutno sravnana sa zemljom od umora.

Čitav dan u školi radimo, a školski dan nam traje od 08:30 – 16:00, a ponekada sa dopunskim nastavama zna još duže da traje.

Umor je zagarantovan i vikend je previše mali da bih povratila svoju energiju. Prošle godine mi je bilo potrebno čitavih mesec dana u Junu da se oporavim od školske godine, aman živa katastrofa!

Ali dobro, vredelo je, mnogo sam naučila od profesora i postigla sam odličan uspeh.

Po povratku kući ručam i legnem nekih sat vremena do dva sata da se odmorim, nakon čega pišem blog postove, gledam filmove ili igram igrice.

Na moju veliku sreću tokom regularne nastave skoro nikada ne dobijamo domaće zadatke, tako da vreme posle škole mogu provesti odmarajući i bavivši se stvarima koje volim.

Ovako otprilike izgleda moja nedelja provedena u umetničkoj srednjoj školi. Moglo bi se reći da nam je po prilično zabavno i da dosta toga naučimo u umetničkoj slikarskoj školi.

Pored svega ovoga, stalno se održavaju neki konkursi i humanitarne akcije na kojima đaci stalno učestvuju.

P.S. Ukoliko vam se svideo ovaj post, obavezno pročitajte i:

Zapratite me i na:

Slične objave