Zadnji je dan…ne sećam se kada sam zadnji put osetila ovoliku bol u grudima. Uništava me. Budim se sa očima punim suza i pokušavam da ih prikrijem od drugih. Na red je došlo pitanje “Ko prvi odlazi?”. Iskreno sam se nadala da će bilo čije ime sem Frančeskinog i Persivalovog, ali prerano sam se ponadala. Frančeska će u roku od sat ipo vremena da napusti kamp, više je neću videti. Sa mog kreveta došla sam na njen, i ako sam neumivena, sa gnezdom umesto kose i u pidžami, nisam izdržala a da je snažno ne zagrlim. Frančeska mi je kao sestra, uvek je bila tu za mene za ovih 13 dana,i ako je tiha i povučena, ta devojka ima petlje, a i pametna je, brižna i totalno slatka! Za sve me razume, svaki moj problem sasluša i posavetuje me, uvek je tu da ustane za mene, uvek je tu da me zagrli i pruži mi ljubav. Mnogo je volim i mnogo će mi nedostajati. Dogovorile smo se da me sledeće godine poseti u Srbiji, a ako ne, makar da idemo na još neke kampove zajedno.

Ne sećam se bučnijeg doručka od današnjeg, svi su bili željni jedni drugih da niko nije mogao da nas zaustavi u priči. Odmah nakon doručka, Frančeska je spakovala svoje stvari i pozdravi su počeli. Prvo se pozdravila sa mnom i to je bio jedan prelep pozdrav, pun ljubavi. “Stalno ću da ti pišem” – rekla sam joj dok su mi suze nepomično stajale u očima, “I ja ću tebi. Videćemo se mi opet”. Kako me je pustila iz njenog zagrljaja, tako sam osetila da se jedan deo mene odvaja. Pozdravila se sa svima i baš kada je prišla kolima kojima će kamp lideri da je voze, nisam izdržala da opet ne potrčim i zagrlim je. Nakon čega, su ona i kamp lideri ušli u kola i krenuli ka stanici, ostavljajući samo prašinu za sobom.

“Jednog dana ćemo opet pevati naš duet, znam to.”

Kada sam ušla u kuću Persival mi je rekao da su nam kamp lideri podelili poslove. Anisa i Edwardo peru sudove, Persival čisti svoju sobu, Edwardo će kasni svoju i Lukinu sobu, a mi devojke moramo da se podelimo u 3 pristorije: spavaća, kupatilo i kuhinja i svaku dobro da očistimo. Uzela sam spavaću sobu, kupatilo je bilo najlakše, ali ipak ne bi bilo fer da ja opet uzmem najlakši posao. Tako sam uzela metlu i djubrovnik i otišla sam da očistim spavaću sobu. Nije mi dugo trebalo, jer smo čistili sobu pre neki dan, a pored toga soba nije bila toliko velika da se nešto preterano čisti. Očistila sam je za nekih desetak minuta i otrčala sam do muške sobe. Pitala sam Persivala da mi da svesku da mu napišem nešto u nju, a takodje sam i ja njemu ostavila da on napiše nešto meni. Sa sveskom sam otišla do bibilioteke. Na moju sreću ona je bila prazna, tako da sam imala mir i tišinu koja mi je trebala da napišem šta imam. Pisala sam posvetu, sve dok nisam čula Anisino histerično vrištanje po kući “Mila! Mila! Mila!”, pomislila sam da je konačno doživela nervni slom. Nakon što je Aleksandro otišao, nahuškao je protiv mene, a njih dvoje su imali nešto izmedju jedno drugog, to nije bila ljubav, to se videlo, nazalost to sam i znala jer mi je na dan kada smo bili na plaži, Persival otkrio da je Aleksandro zaljubljen samo u Anisino telo. Mislim da mogu ovde da se zaustavim sa time, jer ostale reči koje sam čula su prilično neprijatne da se uopšte i pomisle. Sa druge strane, izgledalo je kao da se Anisa teško zaljubila u njega, tako da me ni ne čudi što pokušava da mu usliši sve moguće želje i potrebe. U predhodnih 6 dana pokušala je da me napravi ljubomornom tako što će Persivala da odvlači od mene, grli, poliva ga vodom i slično. Jedne noći je šta više ušla u njegovu sobu i snimala se kako ga poliva penom za brijanje dok on leži u krevetu samo u boksericama. Kada je shvatila da me to uopšte ne dotiče jer imam svog dečka i Persival mi je prijatelj, prešla je na hranu, sve što bih ja htela da jedem, ona se trudila da pojede sve što je bilo u glavnom tanjiru da kojim slučajem ja ne bih uzela nešto, pored toga bile su i situacije gde je pokušala da me osramoti nekim ličnim pitanjem, pokušavala je i da ubedi kamp lidere da Persival i ja imamo neku tajnu vezu ili slično, samo da bi neko od nas dvoje bio izbačen. Proteklih par dana došla je na ideju da kada idem da se kupam uvek nešto ostavi slomljeno ili da se zadrži u wc-u kako bi slobodno vreme isteklo, a ja se ne bih okupala. Oh ima još puno toga, ali ovo je bio poslednji dan i niko neće da mi kvari raspoloženje i poslednje trenutke sa Persivalom.

“Mila! Mila!”, vrištanje se nastavilo. Pomislila sam da se sakrijem ispod stola da me ne nadje, ali onda bi samo nastavila da vrišti. A onda je kao medćava uletela u biblioteku “Come! Come!” mahala je rukom kao da mi je majka i kao da sam počinila ogromnu grešku, pa moram biti kažnjena. “Why would I?” odgovorila sam u sekundi. “Come! Come!” vikala je, nepomeravši se sa svoga mesta. Ostavila sam telefon i svesku na stolu i prišla sam joj sa pitanjem “Why and where?”, zgrabila me je za ruku, stegla i vukla za njom kao kuče. Otrgla sam se njoj iz ruke, vratila se po svesku i telefon i pošla za njom. Ruka mi je bila crvena, ali sam htela da vidim šta se dešava pa je toliko pošizela. Odvela me je do spavaće sobe i pokazala mi ogromnu količinu djubreta, oljuštene farbe i prašine na podu. “Clean?” upitala je histerušućim glasom. Očistila sam ovo, nema teoretske šanse da je ovoliko djubreta nadjeno u sobi, kada sam je dobro očistila. Nije samo ona tu bila, pozadi je stajala Rome, koja je čistila i pravila se kao žrtva koja mora da čisti ono što ja nisam. Tako mi svega, toliko sam želela da uradim nešto glupo, ali znam da bih se kajala, tako da sam se držala svog uzvišenog stava, ispravila sam kičmu, digla glavu, napućila usne i rekla “It is clean”. Anisa je razrogačila oči ne očekujući ovaj odgovor, već je piskavim glasom počela da vristi “This clean?! This?? Is this clean”, sa blagim osmehom sam rekla “Yes”, više nije izdržala, skroz je poludela i zalupila mi vrata pred nosem.

“Neka se one bave time, konačno sam ih skinula sa kičme”

Popela sam se u mušku sobu i čekala da se Persival vrati. On je izašao negde i pitanje je vremena kada će se vratiti, do tada sam nastavila sa pisanjem. Edwardo me je ugledao, ali on je oduvek bio fin prema meni, nikome nije rekao da sam ovde i šta više pustio me je da ostanem u sobi, a mogao je da me istera, pošto je zabranjeno devojkama da idu u muške sobe.

Moje pismo je skoro bilo gotovo, taman kada sam htela da smislim svoju zadnju rečenicu Persival je ušao u sobu i nije očekivao da ću ja biti u njoj. Još par sati i odlazim, pravila me više ne interesuju, uhvatila sam Persivala za ruku i odvela ga u moje omiljeno mesto u kući. Mesto za molitvu i u mini bibliotekicu koja je bila deo te prostorije. Završila sam pisanje pisma u svesci i dala sam mu je, nakon čega je on sišao usvoju sobu. Uživala sam u ovom malom raju, bez kamp lidera, bez francuskinja, bez ičega i ikoga ko bi mogao da mi zabrani bilo šta.

Kada sam sišla mogla sam da predpostavim da su se Francuskinje žalile na mene, Frančeska mi je rekla da moram da očistim ovo i da je čula sta se desilo sa francuskinjama. “Listen”, započela sam, “I respect you and I know that you are just trying to do your job. But French girls just don’t like me, I cleaned this room and there is no chance that I am going to clean this mess they made just to torture me. Long story short: I am not cleaning this. And by the way, you better tell them to stay away from me, I’ve been holding my coo, but If I see their faces one more time again and If they touch me one more time again, I am going to destroy their faces. And nobody can stop me.” , u medjuvremenu su se tu pojavile i francuskinje, tako da su čule šta sam rekla, a da li su razumele ne znam, ni ne zanima me.

Nešto kasnije smo ručali, pozdravila sam se sa Danielom koji je plakao zato što idem, ali nije mogao da ostane dugo jer je došao sa posla samo da bi me opet video. Nedostajaću mu, a on će meni. Baš kada je on otišao, došli su Nena i njen sin Luka. Nena mi je dala božanstvenu kutiju punu nakita i nešto još lepše, majčinski zagrljaj. Slikale smo se i pričale malo. Mnogo mi je falio moj jezik i pričanje sa Lukom na srpskom, uvek mi je dobro došlo. Nena i Luka su otišli, a i vreme je. Uskoro došlo je vreme da i ja odem…

Razgovarala sam sa Frančeskom, po prvi put ne kao kamp liderka i volonterka, već kao drugarice. Kako smo se odaljavali od kampa tako su moje emocije postajale hladne kao kamen, više ništa nisam osećala.

Italija….Italijani…Svi ljudi ovde…Ja ih volim, želim da budem u Italiji, da ostanem još, ne želim da je napustim. Ali došlo je vreme da se Lesi vrati kući.

Na stanici smo gde moj autobus treba svakog časa da se pojavi. Tražili smo “Fudeks” autobus, ali je očigledno kasnio. Pozdravila sam se sa svima unapred. Evo ga…zeleni dvospratni autobus koji je izgledao kao elita nasuprot drugima, “Fudeks”. Prišla sam vozaču i pitala ga da li priča sprski i rekao je da priča, pitala sam ga da li je ovo moj bus, tj. bus koji ide za Beograd, rekao je da jeste i da će me potražiti na listi. Tu sam bila, na listi, gornji sprat prvi red, četvrto sedište, PERFEKTNO! Luka mi je pomogao da unesem kofer u gepek, a onda sam sa rancem ušla u autobus i mahnula im svima.

Ovo je zadnji dan na volonterskom kampu, ovako sam se rastala od ljudi koje sam za samo 2 nedelje veoma zavolelaa. Mada, volela bih da vam ubacim još jedan deo priče, koji je jako zanimljiv, a to je povratak kući. Nikad nisam putovala sama u državi, kamoli van nje, sklopila sam neka prijateljstva u autobusu, došlo je do nekih nesporazuma, pola noći nisam spavala zbog granica…I ima tu dosta toga što bih vam rado ispričala, taman će mladje generacije videti kako to izgleda put kada ideš sam, možda nauče nešto novo, a takodje imam zaista smešne priče koje mislim da bi svaki uzrast voleo da čuje 😀

+ zelela bih da vam ostavim jednu malu poruku u zadnjem postu, tako da ovo nije kraj priče i pogledajte sledeći deo koji izlazi uskoro!