Pozdrav dragi moji i dobrodošli u novi post na Emem blogu! Započeću ovaj post sa pitanjem kako ste? Kako se osećate?

Šta god da osećate u ovom trenutku želim vam reći da su sva vaša osećanja validna i da je to što osećate apsolutno okej i kroz šta god da prolazite, znajte da vas razumem i da sam tu da vas podržim.

Tim divnim povodom, za danas sam vam spremila jedan divan blog post, za koji verujem da će vam se jako svideti i da će vam biti od velikog značaja, jer baš ono o čemu ću danas da pišem me je energetski oporavilo i naučilo me je da bolje razumem sebe, svoja osećanja i da na pravilan način iskanališem šta god da osećam unutar sebe.

I da, kao što možete videti po naslovu ovog blog posta, danas ćemo da razgovaramo o emocijama.

Ah da, te čuvene emocije zaista umeju biti nešto najlepše i nešto najgore u isto vreme…

I pre nego počnem sa ovim blog postom i objašnjavanjem emocionalne pojave, želim da vam se otvorim, želim da vam pokažem svoj ranjivi deo sebe i izazov koji sam samo imala sa kontrolom svojih emocija.

Ako ću biti apsolutno iskrena sa vama uvek sam bila težak emotivac i čitavog života mi je bilo teško izboriti se sa svojim osećanjima.

Možda sam takva prirodno, možda sam u ranom detinjstvu igrom slučaja pokupila neku traumu, zaista ne znam. Ali ono čega sam svesna jedan veliki deo svog života jeste da sam uvek na apsolutno sve reagovala izuzetno emotivno i uvek sam svako osećanje osećala izuzetno intenzivno.

Bilo da je to nešto dobro, kao na primer obično slavlje rođendana sa porodicom, kupovina nove odeće, zagrljaj za određenom osobom…ili bilo da je to nešto loše kao povređena životinja, izgubljen predmet koji sam dobila na poklon od meni nekog dragog, gubitak značajne osobe u mom životu…osećala sam intenzivno energiju i osećanja kako prolaze kroz moje celo telo, i to bi se često završilo sa mojim suzama ili čudnim osećajem ranjivosti koji je ostajao u mom telu nekoliko sati nakon čega bi sam od sebe isčezao.

Poenta je da mi je život sa tim emocijama bio izuzetno TUBOLENTAN! XD

Ono što je definitivno bilo najteže i što moram da vam istaknem, obzirom na to da se možda pronađete u situaciji u kojoj sam ja bila jeste da što je više vremena prolazilo to je postalo teže iskanalisati ove emocije.

Bio je dovoljan i najmanji “triger” da puknem u plač ili da mi se javi neopisiva bol u grudima i osećaj ranjivosti.

Verujte mi kada vam kažem da je žešći smor osećati se tako na svakih par sati za i najmanju sitnicu. Ne samo što je smor, već je i štetno po zdravlje, jer je sve to stres za organizam, sve to slabi imunitet i loše utiče na telo kako fizički tako i psihički.

I ono što bih volela odmah na samom startu istaći pre nego zađem dublje u ovu priču jeste da je sve ovo što vam pričam, apsolutno normalno. Svako od nas ima nešto specifično kod sebe na čemu treba da radi više i nešto na čemu treba da radi manje.

Ono što je bio moj najveći izazov, ne znači da mora biti i vaš.

Ali su emocije svakako pokretači mnogih naših obrazaca ponašanja i ja snažno verujem da bez obzira na to da li dobro razumete i kontrolišete svoje emotivno stanje ili ne, uvek treba da se uči nešto novo i da se razvija svoje biće.

Zato sam ja ovu godinu odlučila da posvetim radu na sebi, i jedna od akcija koju sam preuzela po tom pitanju bila je kupovina knjige “Emocije” napisana od strane Zorana Milivojevića.

(doduše knjigu sam dobila na poklon od meni jako drage osobe koja je znala koliko sam silno želela da je kupim :D)


Obaveštenje: Jedan deo sadržaja koji će te pronaći u ovom blog postu je sadržaj iz knjige “Emocije”, obzirom da sam iz nje naučila većinu toga što teoretski znam o emocijama i pored toga, baš zbog ove knjige sam stekla dosta prakse u razumevanju, kontrolisanja i ispoljavanju mojih emocija na pravi način.

U ovom blog postu čitav sadržaj ove knjige neće biti otkriven. Gledaću da isključivo navodim stakve koje sam ja pronašla bitnima i koje su meni pomogle u mom ličnom razvoju.

Sadržaj koji će te pronaći u postu kao što sam napomenula biće izvučene bitne stakve i to isključivo iz prvog dela knjige. Možda u budućnosti budem pisala još postova vezanih za konkretno ovu temu, međutim toplog srca bih vam preporučila da odete u knjižaru i sebi nabavite ovu knjigu, jer je zaista izuzetna! 🙂

Sada kada smo maknuli ove formalnosti sa puta, pređimo na sam post…


ŠTA SU EMOCIJE?

Emocije su neodvojive od života ljudskog bića koje ih oseća, u istoj meri u kojoj je to biće neodvojivo od životne situacije u kojoj oseća dato osećanje.

Zbog toga je najširi okvit našeg pristupa onaj koji uspostavlja relacije između životne situacije ili sveta sa jedne strane, bića i ličnosti sa druge, i same emocije kao relacije između bića i sveta sa treće strane.

Za nas je emocija uvek reakcija bića na neko zbivanje.

Zato sam pojam emocija za nas ljude uvek ima značenje jedne kvalitativne osobne reakcije na neku životnu situaciju u kojoj se biće nalazi.

U ovakvim situacijama stručnjaci više vole da koriste pojam emocionalna reakcija, obzirom da se emocija najčešće rađa nesvesno i ona ne mora uvek biti logična.

I ako malo bolje razmislite o ovome što sam iznad navela, primetićete da ova teorija zaista i ima smisla.

Koliko puta vam se u životu desilo da se nalazite u nekoj situaciji i da u tom datom trenutku tog nekog dešavanja osetite da vaše telo i biće ima određenu emotivnu reakciju na to samo dešavanje.

Emocionalne reakcije nisu odgovori na bilo kakve stimulanse iz spoljašnje sredine, već samo na one stimulanse koje subjekat procenjuje kao važne.

Znači, kada subjekat, tačnije osoba proceni da se dešava nešto značajno u njenom životu, ona će reagovati na tu situaciju osećanjem.

Predpostavlja se da svaka osoba poseduje neke vrednosti, odnosno kriterijume na osnovu kojih može da ocenjuje stimulanse, zbog čega su u psihologiji emocionalne reakcije često predstavljene kao rezultat nadražaja sistema vrednosti.

Na osnovu skale koja je za svakoga različita i koja se stalno menja, ljudi nesvesno određuju šta im je koliko važno i na osnovu toga njihova psiha ih dovodi do njima nesvesne emotivne reakcije koju svako ispoljava na različiti način.

Na primer.

Meni je otvoreni razgovor sa vama o različitim temama jako bitan. Započela sam ovu blog stranicu kada sam imala samo 14 godina i uvek sam bila apsolutno otvorena i transparentna sa vama. Nešto što ja izuzetno volim da radim i što možete da zaključite kada čitate moj blog jeste to da ja volim da pomažem ljudima, da pomažem vama.

Osetite moju energiju dok vam pišem ovaj tekst. Moja potreba i moja želja da vama pomognem da se osećate srećno, da budete zadovoljni, da radite na sebi i da vas podržim na apsolutno svaki mogući način kroz svoje tesktove i video zapise je nenormalno velika! Želim da podelim sve sa vama i zato sam i dalje ovde, ja želim iz sveg srca da budem uz vas.

Realno gledano od ovakvih postova vezanih za lični razvoj i način života, ja ne zarađujem, nemam nikakav finansijski profit od njih. Ali je moje biće srećno i zadovoljno kada iskomunicira sa vama o nekoj temi i kada zna da sam vam možda pomogla da prebrodite nešto ili ulepšate sebi određeni aspekt u vašem životu.

Nešto što jako volim da radim na svome blogu jeste da pišem o mojim iskustvima, o onome što sam ja preživela i šta sam ja naučila. Ja želim da se povežem sa vama kao biće, volela bih da učite na mojim greškama i da ne proživljavate loše stvari ili neuspehe koje sam ja preživela i zato meni mnogo znači da vam pričam priče iz svog privatnog života.

Na skali od 0 – 10, meni je na samom vrhu moja želja da vam pišem i pričam sve što mi se desilo.

Sa druge strane, tu imamo moju porodicu, koja me besprekorno voli i koja bi dala sve što ima za mene. Zaista njihova ljubav i podrška je nešto što ni za šta na svetu ne bih menjala i nebesima sam zahvalna što ih imam kraj sebe. Međutimmm, baš zato što im je stalo do mene i zato što me vole, oni se jako brinu o tome da ja budem bezbedna u svakom mogućem smislu i za njih moje deljenje priča iz mog privatnog života predstavlja potencijalnu opasnost da mi se nešto loše desi.

I za njih je na skali od 0 – 10 isto na samom vrhu da ja ne pišem o svemu o svom životu, jer je njima bitno da ja budem bezbedna i da se ne izlažem previše opasnostima.

Kao što možete da vidite ova situacija je za obe strane jako važna, međutim mi imamo drugačije emotivne reakcije na ovu jednu temu koja je dovela do njih.

Baš zbog ovakvih situacija i dolazi do komflikta i nesporazuma u ljudskim životima.

I u ovakvim situacijama kada dve strane imaju različitu emotivnu reakciju na određenu temu, idealan scenario je svesno shvatiti svoje emotivno stanje, kao i emotivno stanje druge osobe i na osnovu toga treznih emocija zajedno doći do kompromisa.

Tako da na primer u situaciji navedenoj iznad, kompromis bi bio (i realno gledano jeste XD), da ja imam tu slobodu da pišem o svom privatnom životu, jer to meni jako znači, međutim ne otkrivavši svaki aspekt mog života i svako događanje u njemu.

I tako, obe strane dobiju ono što žele i njihove emocije se smire i budu u balansu.

Ovakva situacija ne mora biti nužno vezana za porodicu, sukobi emocija mogu da se dese i u partnerskim odnosima, i na poslu, i među prijateljima, pa čak i među potpunim strancima.

Sada dolazimo i do drugog dela posta, koji verujem da će vam tek otvoriti vidike, a u pitanju je kako nastaju emocione reakcije.

KAKO NASTAJU EMOCIONALNE REAKCIJE?

U svetu danas možemo izuzetno često da se susretnemo sa pogrešnim uverenjem da se emocije stalno osećaju. I to je normalno, zato što mešamo dve različite pojave, koje se na prvi pogled čine izuzetno sličnima, a to su oset i osećanje, odnosno senzacija i emocija.

Oseti su ono što se stalno oseća, a osećanja se osećaju samo povremeno.

Problem ne razlikovanja oseta i osećanja nastaje zbog toga što svaka emocija ima neki svoj poseban način na koji se oseća, svojosetni kvalitet, tako da se oseti javljaju i kao izolovane pojave i kao sastavni deo subjektivnog doživlja svakog osećanja.

Zato je mnogima teško da uoče razliku između izolovanog oseta i oseta kao dela osećanja.

Pravi primer koji bih mogla da vam dam da bih vam uprostila ova dva pojma je sledeći:

1.)

Oset može biti ljubav prema nekome. U određenom odnosu u kome se nalazimo mi tu osobu volimo i zaista smo energetski konektovani sa njom. Međutim, bez obzira na našu ljubav prema njoj, mi možemo da se nađemo u drugačijem mentalnom prostoru, možemo da se bavimo drugim stvarima i samim time koliko god da su ta naša osećanja tu mi ih slabije registrujemo u datom trenutku.

2.)

Osećanje sa druge strane se drugačije oseća. Ponavljam, ono nastaje kada se odvije neka situacija koja je za određenu osobu važna.

Tako da, osećanje u ovom primeru može da se rodi kada vam voljena osoba kaže “Volim te”, kada učini nešto lepo za vas, kada vam kupi nešto novo, kada odluči da vas iznenadi putem na drugo mesto, ili čak kada vam pusti običnu poruku.

Znam po sebi, evo dok vam kucam ovaj blog post iskreno razmišljam o tome šta ću vam napisati, koje ću slike ubaciti, kada će post biti objavljen, hoću li stići da operem kosu, trenutno imam druge prioritete. Imam partnera sa kojim sam u jako srećnom i zanimljivom odnosu, i kojeg jako volim, ali u ovom trenutku i ako ga volim druge stvari me okupiraju.

Međutim, svaki put, ali aspolutno svaki put, kada dobijem njegovu poruku “Kako si ljubavi moja? Kako se osećaš?”, srce mi preskoči i u meni se javlja radost i uzbuđenje, kao da mi krv postane toplija i srce krene ubrzano da mi kuca. To je osećanje, jer svakog puta moj mozak proceni njegovu poruku kao nešto važno, i zato uvek imam emocionalne reakcije na to.

Verujem da ste se i vi makar jednom našli u ovakvoj ili sličnoj situaciji, zato sam i uzela ovaj primer. 😉

Da bi osoba reagovala na neki stimulans on ga mora opaziti, protumačiti njegovo značenje i odrediti njegovu važnost.

Dakle,saznavanje sveta (situacije ili stimulansa) jedan je proces koji sadrži tri bitna elementa:

  • Registorvanje spoljašnje (percepcija)
  • Određivanje značenja opažene spoljašnje promene (apercepcija)
  • Određivanje vrednosti tom značenju (valorizacija)

Percepcija, određivanje značenja i određivanje značaja stimulansa nisu funkcija samog stimulansa, već subjekta, odnosno kriterijuma na osnovu subjekat procenjuje značenje.

Važno je primetiti da ljudi nikada ne reaguju na stimulanse kao takve, već na značenje koje tim stimulansima prepisuju

Subjekat će osetiti neko osećanje ili reagovati nekom emocionalnom reakcijom samo onda kada proceni da se dešava nešto veoma važno. Što znači da subjektivan osećaj konteksta “veoma važno” aktivira emociju.

Ali, kako se nakon takve procene mora javiti emocionalna reakcija, onda procena “veoma važno” nije aktivator ili “okidač” emocije, već je njen sastavni deo.

Tu već ulazimo dublje u strukturu osećanja, o kojoj možete više pročitati u knjizi “Emocije”, međutim ja ću da istaknem jedan deo same strukture osećanja, koji je meni pomogao da mnogo bolje razumem dešavanja u sebi i koji verujem da će vama pomoći u istom. 😀

STRUKTURA OSEĆANJA

Da bi osoba osetila neko prijatno osećanje, ona mora subjektivno proceniti da li je došlo do afirmacije ili potvrđivanja neke njene visoke vrednosti.

Kontekst “afirmacija visoke vrendosti” je sastavni deo svakog prijatnog osećanja.

Da bi osoba osetila neko neprijatno osećanje ona mora da oceni da li je došlo do ugrožavanja nečega što je njoj veoma važno.

Kontekst “ugrožavanje visoke vrednosti” je univerzalni deo svake neprijatne emocije.

“Afirmacija visoke vredosti” može biti:

  • Izjavljena ljubav
  • Dobijen poklon
  • Više vremena provedeno sa nekom osobom ili na nekom mestu
  • Obilazak neke oblasti
  • Učenje nečeg novog što u vama budi plamen
  • Zarađen novac
  • Uspeh pri kuvanju ručka

Sve zavisi od toga šta subjekat smatra jako bitnim i kao što možete videti iz gore par navedenih primera, sve ovo može biti afirmacija visoke vrednosti za nekoga.

“Ugrožavanje visoke vrednosti” može biti:

  • Gubitak voljene osobe (člana porodice, prijatelja, momka, bebe…)
  • Otkaz / Izgubljen prihod novca ili sam novac
  • “Kaljenje” ugleda / spuštanje ega
  • Gubitak nekog dela tela (noge, ruke, vida…)

Kako je u svim navedenim primerima subjekat nepovratno izgubio nešto što mu je bilo značajno i do čega mu je stalo, možemo reći da je to specifičan kontekst koji je neophodan za pojavu osećanja tuge, subjektova procena je u datoj situaciji došlo do trajnog gubitka nečega što mu je veoma važno.

PRIJATNOST OSEĆANJA

Sva osećanja se u odnosu na svoj bedonički ton, mogu podeliti u dve velike grupe: u prijatna i neprijatna osećanja.

Neprijatna osećanja su: strah, tuga, ljutnja, ljubomora, zavist, zabrinutost, itd.

Prijatena osećanja su: zadovoljstvo, sreća, radost, ljubav, nada, osećanje zaštićenosti, poverenje, itd.

TRAJANJE OSEĆANJA

Osećanja se razlikuju i po trajanju. Uobičajeno je da se razlikuje kratko, srednje i dugo trajanje osećanja.

Kratkotrajno osećanje merimo u sekundama ili minutama, srednje trajno osećanje delimo u minutama i satima, a dugotrajno osećanje u danima, nedeljama, ili u retkim situacijama, mesecima.

Uobičajeno je da se pojmovi osećanje i emocija koriste za kratkotrajna osećanja, a da se osećanja srednjeg i dugog trajanja nazivaju raspoloženja i sentimenti.

Kada je osećanje snažno i dugotrajno, tada govorimo o afektivnim stanjima, o produženom afektu ili o strastima.

Raspoloženje je osećanje koje dugo traje i koje u nekom vremenskom periodu predstavlja osnovni emocionalni tonus neke osobe.

Da bi neko osećanje poprimilo hroničan oblik i postalo raspoloženje, potrebno je da se zadovolji jedan od sva uslova.

Prvi je da se subjekat nalazi u jednoj dugotrajnoj spoljašnjoj situaciji koja izaziva određeno osećanje. Dugi je da se subjekat hronično preokupira određenim mentalnim predstavama i nakon prestanka trajanja neke spoljašnje situacije.

Preokupiranost mentalnim predstavama koje izazivaju određeno osećanje može biti svesna, ali može biti i nesvesna.

Dakle, raspoloženje može biti uzrokovano spoljašnjim dugotrajnim stimulansima ili ukutrašnjim predstavama, preokupacijama i fantazijama.

Sentitet je osećanje koje je postalo hronični odnos subjekta prema određenom objektu.

Sentite se ne oseća stalno, već samo onda kada subjekat pomisli na objekat ili kada je sa njim suočen.

Ovaj pojam je uveden da bi se razlikovale kratkotrajne emocionalne reakcije koje se zaboravljaju, od dugotrajnih emocionalnih sastava prema nekom objektu ili situaciji.


Wow! Ovo je bio baš dugačak blog post! 😀

Iskreno već neko vreme intenzivno se bavim čitanjem knjige o emocijama, i kako je čitam i učim nove stvari o sebi, tako mi se rađa sve veća potreba da ono što sam ja naučila i doživela podelim sa vama.

Tako da već jedan duži vremenski period planiram da vam napišem ovaj post, i baš mi je drago što sam ga sada ispisala i što ste vi upravo bili u mogućnosti da naučite nešto više o sebi i svojim emocijama.

Verujem da je ovo jedna veoma važna tema za svako ljudsko biće, i zato se nadam da sam uspela da vam prenesem ovu osnovu na najbolji mogući način i da će te odlučiti da nastavite da istražujete sebe i da radite na sebi!

+ BONUS: NEŠTO NOVO…

Kao što ste možda već primetili, na svome blogu sam dodala novu kategoriju vezanu za LIČNI RAZVOJ, gde ću ubuduće izbacivati postove na temu rada na sebi.

Sa ovom kategorijom sam tek započela i za sada imam svega dva posta:

Tako da vam mogu najaviti da ću u 2022 godini početi češće da obrađujem teme vezane za rad na sebi, ljubav prema sebi, spoznavanju sebe, emocije sa kojima se susrećemo i tako dalje.

Svaki post ne samo što će biti zasnovan na teoriji, već će biti i zasnovan na mojim ličnim iskustvima.

Volela bih da naglasim da sam tek pre nekoliko meseci krenula intenzivno sa radom na sebi i da se još uvek time bavim. Realno gledano uvek postoji nešto novo što ima da se nauči, nešto novo što treba da se shvati i poboljša i to je sve deo tog divnog procesa dolaska do što bolje verzije sebe. Svi mi čitavog života učimo, samo je pitanje koliko svesno pristupamo tom učenju i da li smo naučili lekcije koje nam je kosmos stavio na naš životni put.

TIm povodom, kako budem radila na sebi i spoznavala nove stvari, gledaću sve to da podelim sa vama.

Postovi u ovoj kategoriji će biti objavljivani onda kada naučim nešto novo i osetim da je vreme da to podelim sa vama.

Pošto će sadržaj u okviru ove kategorije biti jako ozbiljan, želim zaista lepo da ga iznesem i da se prilično fokusiram da svaki post bude izuzetno kvalitetno odrađem. Samim time vaš feedback bi mi jako značio i u ovoj kategoriji ću držati komentare otvorene, gde će te moći da mi pišete vaše mišljenje o temama o kojima budemo diskutovali i o načinu na koji budem prezentovala te teme. 😀

Hvala vam na čitanju ovog blog posta, želim vam da divno provedete ostatak dana!

Puno vas pozdravlja vaša, Mila <3