Razmišljajući o brzom stilu života koji vodimo podstaknuti zahtevima modenog doba, shvatio sam da je pitanje loših navika značajan problem savremenog čoveka i odlučio da se njime dublje pozabavim. Koliko su loše navike uvrežene u našu svakodnevicu i kako ih prevazići? Koje su to loše navike koje su u najvećoj meri prisutne danas? U redovima koji slede pročitajte više na ovu temu i nadam se da ćete odgovore na data pitanja naći višestruko korisnim.

Kako se formiraju loše navike?

Kako dobre, tako i loše navike predstavljaju ogledalo našeg odnosa prema nama samima, kao i prema svetu oko sebe. Uglavnom je koren svakog problema ovog tipa u sistemu vrednosti, odnosno osvešćenosti u vezi sa prioritetima. Navike poput pušenja, zanemarivanja fizičke aktivnosti, te i negovanja svog fizičkog i psihičkog zdravlja uopšte predstavljaju najčešći problem savremenog čoveka, čijem rešavanju ne pristupamo jer nije pravi momenat ili nas stil života neprestano njima vraća. Ne želim da generalizujem kada govorim o samom poreklu nezdravih navika, jer je to mahom individualno, ali je jasno da je njihova postojanost u našim životima posledica marginalizovanja dubljih problema i rešavanja samo trenutnih. Tako ćemo naviku da previše jedemo održati jer je u ovom trenutku važnije da završimo neki zadatak i ne možemo da rizikujemo koncentraciju, ali će onda neka važnija obaveza iskrsnuti i sutra, kao i dan nakon toga. Na taj način ulazimo u vrtlog i naš obrazac ponašanja se zasniva na tome da svakodnevici pristupamo po principu linije slabijeg otpora, loša navika dobija sve dublji temelj i problem je sve teže rešiti.

Loše navike, izgled, zdravlje i primeri

Nakon što sam se osvrnuo na sistem vrednosti koji je vrlo često upitan u slučaju mnogih od nas, želeo bih da otvorim pitanje koliko su loše navike povezane sa time što estetiku postavljamo ispred zdravlja. U osnovi, dobre navike koje doprinose zdravlju na duge staze značajno doprinose i našem izgledu, ali mi imamo tendenciju da pristupamo brzim
rešenjima. Koliko često čujete da neko ne prestaje da puši jer će se ugojiti ako prestane? Rešenje za to bi bilo da cigaretu zameni povećanom fizičkom aktivnošću ili na primer češćim unosom zdravih napitaka umesto većim unosom hrane. Koliko često će mlada devojka ili momak radije otići u solarijum da bi imala lep ten, zanemarujući mladeže i ubrzano starenje kože, jer je u tom trenutku važno samo to leto za koje se sprema? Umesto toga, valjalo bi uzeti u obzir danas vrlo dostupno efikasno uklanjanje mladeža i izlagati se suncu postupno uz zaštitni faktor, ujedno negujući svoj ten na bezbedan način i doprinoseći aktiviranju vitamina D u svom organizmu. Isto važi i za preskakanje obroka, jer želimo brzo da regulišemo liniju, a ne razmišljamo o jo-jo efektu, zatim tretiranje kose agresivnim metodama i preparatima, jer je bitna frizura za taj jedan izlazak, a ne razmišljamo o njenom kvalitetu u budućnosti i slično. Moramo se osvestiti u vezi sa time da dobre navike nisu u sukobu sa estetikom, već upravo suprotno. Ovo je usko u vezi sa prethodno rečenim o utemeljivanju loših navika u cilju da brzo i efikasno odgovorimo na zahteve modernog doba, kako u domenu poslovnih angažmana i produktivnosti, tako i u domenu zahteva povodom fizičkog izgleda.

Kako se osloboditi loših navika?

Činjenica je da je svaka loša navka u jednom momentu izazvala osećaj prijatnosti ili donela neku vrstu utehe, te je na taj način nastavila da egzistira u okviru naše svakodnevice. U suštini ona postaje problem onda kada postane deo našeg identiteta i kada počnemo da posmatramo prejedanje ili pušenje, čak i grickanje noktiju kao nešto što je naša osobina, a ne stečena navika. Prvi korak ka rešavanju ovog problema je sticanje svesti o tome da nijedna navika ne može biti deo našeg koda i da su navike po prirodi stvari stečene, a ne urođene. Ne želim da budem među onima koji smatraju da se od loših navika oslobađamo tako što ih jednostavno kontrolišemo, jer jeste potrebno i moguće da ih kontrolišemo, ali to nije jednostavno. Ključ je u promeni i to bi bio naredni korak. Nemojmo stremiti ka tome da lošu naviku samo uklonimo, nego da je zamenimo dobrom. U slučaju da je loša navika neprestano korišćenje telefona i društvenih mreža, redukovaćemo gledanje u ekran, a umesto toga uvesti čitanje nekoliko stranica dobre knjige u tom periodu ili fizičku aktivnost. Činjenica je da svaka loša navika zauzima određeni prostor u toku naših dana, pa je mnogo lakše osloboditi je se ukoliko taj prostor ne ostane prazan, već ga popunimo nekom drugom aktivnošću. Treći i poslednji korak je vizija uspeha. Zamislimo rezultat koji želimo da postignemo eliminisanjem loše navike. Možda možemo zamisliti sebe sa negovanom kožom i kosom, izvajanim telom, širim vokabularim ili na primer postaviti sebi neke ciljeve za utošak novca za cigarete na nešto drugo što bismo želeli, a nismo mogli sebi da priuštimo. Kada postavimo sebi jasan cilj, bićemo motivisani da budemo ta bolja verzija sebe.

Naše ponašanje je nešto na šta uvek možemo uticati. U zavisnosti od toga kakav tip ponašanja je u pitanju, regulisaćemo ga sami ili uz nečiju pomoć. Nema sumnje da se problem čija je osnova u našem odnosu prema sebi može rešiti i najvažniji korak je da se suočimo sa svojim lošim navikama i uverimo sebe da zaslužujemo bolje.


Autor teksta: Velibor Živkov