Pozdrav svima i dobrodošli u novi serijal postova iz Travel kategorije! Da, prilično dugo se nismo družili na ovoj kategoriji, moglo bi se čak reći nekih godinu dana.

Ove godine trebala sam posetiti ostrvo Sicilija i Instanbul u Turskoj, ali zbog čitave situacije sa COVID – 19 virusom koja je pogodila čitav svet, nažalost ove godine nisam nigde putovala van Srbije.

Nedavno, učestvovala sam na Međunarodnom bijenalu „Golub i cvet“ Milana Besarabića, gde sam bila pozvana da se priključim Likovnim kolonijama na Srebrnom jezeru, od datuma 14.09. do datuma 19.09.

Sada, ukoliko ne znate šta su likovne kolonije, dozvolite mi da vas uputim u priču…

Likovne kolonije su grupe umetnika kojima sama kolonija pruža mogućnost da se inspirišu, druže, razmenjuju iskustva i stvaraju nova umetnička dela.

I tako, odlučila sam da pristanem na ovu divnu ponudu koju sam dobila i rano u zoru 14.09. krenula sam sa mamom iz Beograda na Srebrno jezero u Velikom Gradištu.

Rano u zoru sam se probudila i svoje silne kofere i torbe stavila sam u kola, kao da ne idem u Veliko Gradište, koje je udaljeno nekih 2h od Beograda i gde ostajem četiri dana, već kao da posećujem Havaje ili Bali, na nekih mesec dana.

Da….Moji koferi su bili puni stvari i pre svega fancy ODEĆE.

Do pre nekih godinu dana nisam bila neki ljubitelj mode, niti sam je nešto naručito pratila. Međutim, od kako sam postala model bloger na instagramu i od kako su ljudi počeli da mi prilaze na ulici, tako sam ja započela sa svojim istraživanjem o modi i modnim trendovima danas. Očas posla sam postala težak fashionista i sada gde god da krenem, moram izgledati cakum pakum. XD

Negde oko osam ujutro krenule smo na put.

Iskreno, izuzetno volim mamina i moja putovanja, jer uvek imamo o čemu da pričamo i uvek se dobro provedemo zajedno! Često nam ljudi govore da se ponašamo kao drugarice, a ne kao majka i ćerka, zbog čega mi je baš drago.

I tako smo sa teme šta ćemo raditi na likovnim kolonijama, prešle na diskusiju o porodici, školi, prijateljstvima, izlascima, poslu i slično.

Oko 10h stigle smo do hotela Lago, gde se nalazila organizatorka kolonije, kao i mnogi umetnici koji su tek kretali sa radom, dok su neki završavali svoj rad.

Prošle nedelje tu je bila prva grupa kolonije, koja se danas vraća kući, dok mi koji smo druga grupa kolonije, tek dolazimo.

Sele smo sa umetnicima i organizatorkom malo da se odmorimo od puta, pre nego krenemo sa radom. I u tom jednom trenutku, jedan čovek za koga ću predpostaviti da ima može 25+ godina do 30+, podsetio me je na mog prijatelja iz Nemačke sa kojim sam se baš družila jedan period.

Bilo mi je izuzetno nelagodno, jer sličnost je neverovatna! Ne znam da li ste nekada gledali vampriske dnevnike ili čuli za doppelgangers. Na primer, u toj seriji ovo su četiri različite osobe:

Tako da sam gledala da se što pre sklonim sa stola i istražim da li je ta osoba zaista ona osoba sa kojom sam se ja dopisivala. Na moju sreću, dok sam se dopisivala sa tim mojim prijateljem, ovaj čovek nije držao u rukama telefon, tako da nije on mogao da kuca poruke. I dalje, čitavog dana nisam bila baš spokojna po tom pitanju.

Kada smo trebale da krenemo sa radom otišle smo da uzmemo akrilne boje i platna koja su nam bila potrebna za rad. Išlo se sve od malih platna, pa do onog najvećeg koji je veličine metar osamdeset, koji sam ja uzela za rad.

Do sada sam na platnu radila tačno četiri puta. Prvi rad na malom platnu bio je 2015, drugi, treći i četvrti rad bili su pre mesec dana na platnu srazmera 60 x 80 za Međunarodne izložbe.

Pošto sam težak detaljista, umetnici su mi preporučili da se oprobam na većem platnu i vidim kako mi ide rad na njemu.

Prvo sam počela sa skiciranjem, ali onda je došla organizatorka Sneža, koja se takođe bavi umetnošću i preporučila mi je da prvo pozadinu obojim, a nakon toga da skiciram i počnem sa radom širokom četkom. Taman kada sam uzela boje u tubi da prefarbam pozadinu, ona je donela dve velike tegle sa bojama i rekla mi je da izaberem jednu sa kojom ću pozadinu da napravim.

Uzela sam roze boju, ne znavši da je zapravo roze boja najnezahvalnija boja za rad na platnu.

Moja zamisao bila je da napravim neku mirnu sliku sa devojkom koja sedi u nekom prirodnom toplom ambijentu, za koji bih inače upotrebila roze ili narandžastu boju.

Ali već dosta slika rađeno je narandžastom i oker bojom tako da sam htela da napravim rad sa bojom koju niko neće staviti, a roze je savršena boja za to!

Evo kako su te početne faze izgledale:

Prvo sam premazala platno bojom, da bih dobila utisak popunjenog platna i da bi se pozadina boje prikazivala u mome radu.

Čim se boja pozadine osušila, uzela sam olovku u ruke i počela sam sa skiciranjem crteža.

Uglavnom u slikarstvu, svaki rad mora da se prvo započne od POZADINE. Pre svega kada se pozadina uradi dobija se volumen, platno bude popunjeno, to bude potsavka boje na koju samo dodajete objekte i ono što želite da dodate, lakše se izvlače senke, pozadina služi kao poslednji plan na slici i zato se ona radi prva.

Lično, nisam imala neku viziju za pozadinu, jer nisam imala ni jasnu viziju slike. Što je prva i osnovna greška, jer zbog te nejasne vizije, bilo mi je baš teško da radim na radu, jer u procesu rada pokušavala sam da skapiram šta ću kako sledeće uraditi na radu.

Nešto kasnije otišli smo na ručak.

Ručak se inače održavao svaki dan u 15h i svi smo morali da se pojavimo na ručku, koji se nalazio hotelu tačno pored našeg.

Ručali smo u bašti, a mama i ja sele smo za sto sa nama još uvek nama ne poznatim slikarima. Ispostavilo se da su oni zaista genijalne osobe i baš smo uživale sa njima na ručku!

Tu je bio jedan gospodin, koji se izuzetno razumeo u današnje društvene medije, tako da je naša diskusija išla odlično. Nema instagram, ali vodi Facebook na kome ima preko 300 lajkova po postu!

Naučila sam da umetnici vode svoj biznis putem Facebook-a, a ne instagrama, što mi je bilo baš zbunjujuće. Kao što znate ja se bavim digitalnim marketingom, bavim se temama poput društvenih medija, instagrama, sticanja slave online, zarade novca online, kreiranje svoga brend i biznisa. Ali po prvi put u životu čujem da Facebook je zapravo glavni prihod umetnika i njihova najbolja platforma po pitanju slave.

Zahvaljujući Facebook-u umetnici dobijaju:

  • Aktivne korisnike (koji su uglavnom prijatelji i njihovi pratioci koji su fanovi njihovog rada i koji STALNO lajkuju slike i komentarišu postove)
  • Prodaju (oni okače sliku na Facebook, nakon čega dobiju ponude za kupovinu slike. Neki slikari prodaju slike prvom koji im se javi, a neki prodaju slike po principu ko da najvišu cenu)
  • Lakše dolaze do medija (Lakše ih mediji pronalaze i zato dobijaju puno intervju-a i emisija o njima)

Ima tu još dosta toga što nisam nabrajala u ovom postu.

Razmislimo malo, koliko ljudi bi na instagramu iz posta u post STALNO I UVEK komentarisalo nešto vezano za određeni rad? Koliko ljudi na instagramu bi nudili novac da kupe neku sliku?

Prilično manji broj ljudi, makar ja tako mislim.

Naravno, ovo ne znači da su druge platforme kao što su Instagram na primer, loše. Samo, koliko sam ja videla i saznala, nisu baš toliko dobre za umetnike i za prodaju slika.

Moraću malo da se pozabavim ovom temom i mojim Facebook Art nalagom, jer je i dalje ostao 2015 / 2016 godini XD

Tako da ako želite da vidite više mojih radova, slobodno me zapratite na mome Facebook Art nalagu:

Prihvatiću vaš zahtev, čim shvatim kako se Facebook tačno koristi XD

Za ručkom sam se i upoznala sa dve fine dame, od kojih je jedna grafički dizajner, a druga je zapravo išla u školu koju ja sada pohađam – Dizajnersku.

Dugo smo diskutovali, nakon čega smo otišli ispred našeg hotela da pogledamo performans slikara Braco Azarića, koji jednu svoju sliku može da uradi za maksimum 15 minuta.

Prvu sliku je uradio za 12 minuta, a drugu sliku je uradio odmah nakon prve i za tu sliku bilo mu je potrebno tačno 7 minuta. Napomenula bih da je slike radio na velikom platnu metar osamdeset.

qrf

U toku tog prvog dana, negde pred veče u koloniju su došli Peđa i Ratko.

Ispostavilo se da je Peđa zapravo mamin prijatelj, kojeg nije videla već godinama! Iskreno izgledao je kao veoma simpatičan lik, a kroz dan sam to mogla i da potvrdim. Baš je harizmatičan, pun energije i ima odličan smisao za humor!

U toku ovog prvog dana ne znam da li bi moglo da se kaže da sam puno toga ili malo toga uradila.

Završila sam sa farbanjem pozadine, osnovnom bojom kože, bojenja bele litice sa ružama i završila sam sa postavkom odela. Ovako izgleda slika:

Kada je već pao mrak, morali smo da prekinemo sa crtanjem zbog lošeg svetla i onda smo uživali u priči, razmeni iskustva i događaja kroz koje smo prošli.

Družili smo se do nekih 22h – 23h, nakon čega smo mama i ja otišle u sobu da odspavamo. Na kraju krajeva, ovo je bio naporan dan 🙂

To bi bilo to što se tiče prvog dana na likovnoj koloniji! Iskreno, bilo je veoma zanimljivo i jedva čekam da podelim sa vama kako je drugi dan izgledao!

Uživajte u novim postovima, a ukoliko još uvek niste, obavezno pročitajte prvi deo moje priče sa volonterskog kampa u Italiji:

Verujem da će vam se izuzetno svideti 😉

Takođe, ne zaboravite da pročitate moje najnovije blog postove:

Slične objave