Pozdrav svima i dobrodošli u novi post na mome blogu! Danas sam tu sa vama sa jednom neverovatnom temom, a u pitanju je moje učešće na drugom Medjunarodnom bijenalu “Golub i cvet” Milana Besarabića.

Ukoliko pratite moj instagram nalog @ememblog.rs onda ste mogli da primetite da sam datuma 17. Jula objavila na storiju da ću učestvovati na tri Medjunarodne izlozbe i da polako moram da krenem sa radom da bih stigla na vreme da pošaljem svoja dela na izložbu.

Uradila sam tri rada i učestvovaću na tri različite izlozbe. Prva izložba koja se održala datuma 11.09.2020 godine bila je “Golub i cveće”Milana Besarabića.

Malo više o izložbi:

Izložbom umetničkih dela i svečanim skupom u gradskom zdanju u Velikom Gradištu, danas je, u prisustvu čelnih ljudi opštine i umetnosti sa svih strana sveta, otvoreno 2. Međunarodno bijenale „Golub i cveće Milana Besarabija Velikog, uma sveca Velikog.

Svečanost je otvorio predsednik opštine, Dragan Milić, pozdravivši umetnike koji su se, uprkos teškoj situaciji sa koronom virusom, okupili na koloniji. On je prisutno upoznao sa turističkim potencijalima opštine, ali i sportskim uspjesima koji se ova opština prijavljuje i za koje se vrši vrhovne uslove.

„Veliko Gradište je, stalno podvlačim, grad turizma, sporta i postaja, vrlo osetno, gradske umetnosti. Gradište ima tradiciju – ima petnaestak slikara i vajara i veoma sam zadovoljan i srećan što po drugom putu održavaju bijenale kao i likovnu koloniju, posvećene Milanu Besarabiću, našem velikom umetniku, vajaru, slikaru i muzičaru, poeziji. Posebno sam zadovoljan porukom koju kolonija ove godine nosi: „Sačuvajte dušu i vode“. Verovatno nas planeta Zemlja malo oponira, pa i s koronom, šta joj je sve činimo, a vi se umetnici borite da stvarno pokušamo da sačuvamo prirodu, vode – i Zemlja i priroda će to da nam daju adekvatna vrata. “, Naglasio je predsednik.

Kao glavni „krivac“ za njegovo uklanjanje on je označio Snežanu Milošević, zastupnik Udruženja „Focus Europa“ za Jugoistočnu Evropu i organizatora bijenala: „Ja mislim da je Sneža naš građanin, Gradištanac, i da živi sa nama. umetnosti. “.

Milić je ovom prilikom predstavio ideju u želu da umetničke slike krase prostor svake javne ustanove u Gradištu, a skulptura gradskog parka kao i plan okršaja, posebno sa Udruženjem, na Srebrnom jezeru, započinje zgradom čitavog kuće.

Skupu se obratio i Goran Jovanović, selektor i učenik, postavljajući da su umetnici postavili jednu veliku porodicu širom sveta, ali i da se svi velikim delom svog života osećaju „Velikogradištanci i pristupnici ovog dela lepe zemlje“.

Prisutni su, ovom pričom, odali poštu bišvoj učenicima kolonije, slikari Njiđani Varagić, premijuloj od korone

„Ove godine je bilo izvesno teško, zbog velike konkurencije, svi su na visokom nivou.“, Rekla je organizator, pomenula dodelu nagrada – otvoreni kavezi, puštenih plavih boja i cveće koje je Besarabić voleo, simbolišući svoju bolest. „Poruka mira, cveće i ova sloboda ne mogu da se kupe nikakvim novcem. Zato vas molimo da se svi ljudi dobro vole, kakvi ste i vi, što više borimo protiv pandemija dobrom voljom, ljubavlju, razumevanjem i dobrotom kao što je bio Milan Besarabić.”

Žiri u sastavu Ašraf Abdel Kader i Vael Darveš iz Egipta, Mohamed Fata iz Iraka, Nećib Rokbani iz Tunisa, Luc Beno Krake iz Nemačke, Radojka Samardžija i Lela Likar iz Srbije izasao je 1988. godine, koji je započeo 1988. godine na konkurs.

Gran pri bijenali, uz novčanu nagradu od 33.300 dinara, podelili su Vesnu Sušić iz Crne Gore, Oksanu Evdokimenko iz Belorusije i Slavoljuba Radivojevića iz Srbije.

Drugu nagradu dobili su umetnici Giller Erol Genc iz Turske i Anatoli Koncub iz Belorusije.

Semanu Abubakeru Sadu iz Iraka i Snežani Pešić Rančić iz Srbije pripala je treća nagrada.

Nagradu publike osvili su Đorđe Stanić i Dragan Tasić iz Srbije, Željko Pavić iz Hrvatske i Anatoli Ivakin iz Rusije.

Glasao je i Savet umetnika koji je za nabole delo oglasio rad svog kolega Rajka Sušića iz Crne Gore, a svi učesnici bijenale dodeljeni su sertifikati.

Nastavkom u holu zgrade predstavljeno je petsetak umetničkih dela najznačajnijih slikara i vajara iz Alžire, Avganistane, Belorusije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Egipta, Hrvatske, Holandije, Izraela, Izraela, Irska, Izrael, Irska, Izrael, Irska, Izrael , Turske i Ukrajine.

Slikarska kolonija se održava od 7. do 14. septembra, a drugi ciklus pod nazivom „Umetnost bez granica“ od 14. do 19. septembra.

Dolazak na izložbu…

Sada kada ste čuli nešto malo više o izložbi, vratimo se mi na dešavanja koja su se desila tokom mog odlaska na izložbu i dodelu nagrada.

Vidite ovako, moja majka i ja učestvovale smo u ovoj izložbi i obzirom da je izložba trebala da počne u 10 ujutru, mi smo krenule oko pola devet da bi imale vremena da iz Beograda stignemo u Požarevac.

Uživale smo u vožnji i skroz uzbuđene stigle smo 40 minuta ranije u Požarevac, nakon čega smo sele u kafić da doručkujemo i popijemo kafu. Tačno u pet do deset pojavile smo se na lokaciji gde je izložba trebala da se održi, međutim nikoga nije bilo unutra, što nas je iskreno malo zbunilo.

Tada smo saznale od jednog gospodina da se izložba zapravo ne održava u Požarevcu, već u Velikom Gradištu.

Ispostavilo se da je došlo do nesporazuma, a pošto se organizatorka nije javljala, jer je imala puno obaveza oko izložbe, nismo mogli da dobijemo nikakve informacije gde se izložba tačno nalazi u Velikom Gradištu.

Tako smo stigli u V. Gradište 40 minuta kasnije, kada je dodela nagrada, kao i izložba bila gotova.

Iskreno bila sam u očaju, jer sam izuzetno htela da prisustvujem tom događanju.

Našle smo se sa organizatorkom i dok smo joj sve ispričale prošlo je neko vreme. Organizatorka Sneža mi je rekla da zapravo ima nešto za mene, na šta sam ja bila u šoku, jer šta to može da ona ima za mene?

Tada je iz torbe izvadila sveću sa mojim imenom i prezimenom, uz šta mi je rekla da sam osvojila trofej i sertifikat kao najmlađa učesnica na bijenalu!

A ovo je rad sa kojim sam učestvovala…

Iskreno ne znam kako i ne znam zašto, ali ovaj rad je trebao da bude za izložbu “Srbija odjekuje u meni” Milena Pavlović Barili, a za ovu izložbu “Golub i cveće” Milana Besarabića trebao je da ide jedan moj rad sa uraganima.

Ne znam šta se desilo, ali videću da se raspitam.

Slika iz kataloga

Dodeljena mi je nagrada i RTS me je snimio za njihovu emisiju o ovoj izložbi.

Nakon snimanja za emisiju, uzela sam par fotki sa mojim radom i par umetnika, nakon čega smo morali da idemo dalje.

Nažalost, nisam stigla sve radove izbliza da vidim, ali makar ih imam u katalogu.

Naša sledeća stanica bila je Golubačka tvrđava.

(ova slika je uzeta sa interenta, ja sam inače zaboravila sa slikam tvrdjavu spolja XD)

Da, pored izložbe imali smo organizovana dešavanja, kao što su odlazak u Golubačku tvrđavu, poseta Tumane manastiru i na kraju odlazak u restoran povodom proslave bijenala.

Put je bio dugačak i u jednom trenutku kako smo se vozile kolima sa naše leve strane mogle smo da vidimo deo gde je Dunav najširi i prizore kakve do sada nismo imale prilike da vidimo.

U jednom trenutku osetila sam se kao da sam na letovanju u Crnoj Gori, Ulcinju.

Iskreno, uvek sam se više fokusirala na putovanja van svoje države, ne znam iz kog razloga. Možda je to zbog uticaja današnjeg društva, jer kada dođe vreme “odmora”, prva pomisao je put u drugu državu. A i pored toga, društvo danas mnogo bolje reaguje kada im kažete da putujete u neku drugu državu, nego da putujete negde u okviru svoje države.

Lično podržavam sve države. Volim što putujem i na druga mesta, jer tako učim o drugim kulturama i načinima života. Ali tek sada shvatam, da imam još puno toga da naučim i o sopstvenoj državi.

Ovo me je navelo da malo više putujem i volontiram u svojoj državi, ne bih li saznala više o njoj.

Posle duge vožnje, stigli smo u Golubačku tvrđavu gde smo slušali istoriju tvrđave, mitove, kao i legende. Kasnije smo i obišli trvđavu. Veoma mi se sviđa kako tvrđava izgleda, ljudi koji su je sagradili zaista su imali odličan plan za nju.

Golubačka tvrđava podignuta je na samom ulazu u Đerdapsku klisuru, na mestu gde Dunav najširi u svom toku prelazi u tesnac Karpatskih planina. Tvrđava je predstavljala važno srednjovekovno vojno pogranično utvrđenje, planski građeno zbog vojno-strategijskog značaja mesta. Odavde se lako mogao kontrolisati sav kopneni i vodeni put koji je povezivao istok i zapad, a strme i nepristupačne Ridanske litice, na kojima je izgrađena Tvrđava, i sama reka, bili su joj prirodna zaštita. Zbog ovakvog položaja, tokom XIV i XV veka, pogranične sile, Ugarska i Srbija, a potom i Otomanska imperija, borile su se da osvoje Golubačku tvrđavu jer su time sticali kontrolu i moć nad državnom granicom.

Nakon posete Golubarskoj tvrđavi otišli smo u manastir Tumane, gde smo zapalili sveće i pomolili se za zdravlje. Obišli smo manastir i odlušali liturgiju.

Nakon toga smo otišli u restoran pored hotela gde odsedaju umetnici u likovnim kolonijama.

Ručak je bio divan, a druženje sa umetnicima je bilo još lepše. Po prvi put u životu razgovarala sam sa umetnicima (koji nisu profesori u mojoj školi), koji rade komisije, koji prave izložbe, kojima je umetnost full time job.

Uživala sam u njihovim pričama, a još više sam uživala u analiziranju njihovih umetničkih dela.

Zaista je svaki umetnik poseban na svoj način i svaki umetnik ima neki svoj stil koji prikazuje kroz svoja umetnička dela.

Sve u svemu, pričali smo o puno toga, no ne bih sada baš sve da delim na svome blogu.

Uglavnom, upoznala sam mnoge umetnike i razmenila sam Facebook i Instagram naloge sa njima, tako da možemo da ostanemo u kontaktu.

Pozvana sam, zajedno sa mojom mamom, da se priključim likovnim kolonijama sada u ponedeljak i slikam zajedno sa ostalim slikarima. Tako da, to je jedan od razloga zašto vam ovaj post kačim ranije, a ne u utorak kada mi je inače vreme za kačenje Lifestyle postova. ;D

Prekosutra putujem ponovo u V. Gradište i jedva čekam da se družim sa umetnicima i naučim nešto više od njih. Šta više, par umetnika je odlučilo da me nauči neke vredne slikarske i vajarske veštine.

Poznati umetnik Slavoljub Radivojević čije radove možete videti na ovom linku – https://radivojevicslavoljub.com/ , će mi pomoći da unapredim svoje veštine slikanja i naučim kako da na slikama uradim foto realizam.

Veoma sam uzbuđena i jedva čekam da sve podelim sa vama! Razmišljam se da li da napravim serijal sa likovne kolonije kao što sam radila i za volonterske kampove ili da ipak sve napišem u 2 – 3 posta…. No, svakako dogovorićemo se putem instagram ankete


To bi bilo to za ovaj post, iskreno se nadam da vam se svideo i da će te uživati u mojim serijalima koji tek treba da budu objavljeni na mome blogu.

P.S. Ne zaboravite da pročitate moje najnovije objave: