Pozdrav svima, dobrodošli u novi post na mome blogu.

Današnji post će biti prilično drugačiji od bilo kog posta koji sam radila do sada, obzirom da sam se uvek klonila ovakvih tema i uvek sam težila tome da ostanem pozitivna i da vama pružim sreću, radost, vrednost i motivaciju, ali u poslednje vreme mi je oduzet luksuz zvan pozitiva.

I da budem iskrena osećam se veoma neprijatno što ću neke stvari podeliti sa vama, međutim vi ste deo mog života i smatram da imate pravo da znate šta se u proteklih par meseci dešava iza kamere i postova koje delim online.

Ovaj post ne znam odakle da počnem, više ne znam ni gde je početak čitave priče, niti gde je kraj, zato mislim da je najbolje da počnemo od početka ove 2020 godine.


2020 godina je od samog starta počela u lošem raspoloženju. Prvih par meseci bilo je solidno, ne mogu reći da su bili loši, ali definitivno nisu bili i najbolji meseci moga života. Iz nekog nepoznatog razloga početak godine počeo mi je sa dosta umora, prepreka i životnih lekcija kroz koje sam morala da prođem.

Mada, bilo je okej, jer kao i svaki čovek i ja moram da prođem kroz dobre i loše trenutke, na kraju krajeva to je ono što čini život životom.

Negde pri kraju Februara kroz čitav svet proširile su se vesti o virusu COVID – 19. To je bio novi virus koji je smrtonosan po čoveka, a o kome se apsolutno niša ne zna.

Naravno, kao i svako mislila sam “Ma taj virus će da prođe i pre nego dođe kod nas”, i zaista sam verovala u ovu moju teoriju, sve do 6. Marta kada se u Srbiji pojavio prvi čovek koji je zaražen Korona virusom.

Da vam ne dužim previše ovu priču, jer kao što i sami znate posle toga je usledio haos ne samo u svetu, već i u našoj državi. Slučajevi zaraženih su se sve više povećavali, smrtni slučajevi su postali sve češći i čitava država bila je pod policijskim časom. Onemogućeni da izađemo napolje, sedeli smo u našim domovima obasipani vestima na televiziji, društvenim mrežama i youtube-u o koroni i novim žrtvama ovog ogavnog virusa.

To je bio jedan veoma težak period za mene, moju porodicu, a predpostavljam da je bio težak period i za druge.

U tom periodu nisam znala o čemu ću pre da se brinem: o virusu, zdravlju mojih voljenih, online nastavi ili blogu koji je tada bio pri početku kreiranja produkta za online prodavnicu koja je trebala izaći krajem Juna.

I ako sam imala čitave dane na raspolaganju, jedva sam pronalazila malo vremena za sebe. Online nastava je bila izuzetno teška, obzirom da idem u umetničku školu u kojoj se prilično puno radi i bez ove online nastave, a kamoli sa online nastavom. Dobijali smo puno domaćih zadataka, kojih ranije nije bilo, a raspolagali smo sa materijalima koje pronađemo kod kuće.

Hvala bogu, do kraja karantina svi u mojoj porodici su i dalje bili zdravi i to je jedino što me je interesovalo.

Sa druge strane, ovaj virus nas je izuzetno sve iscrpeo, i dok su drugi izlazili u grad da udahnu ponovo svežeg vazduha, ja sam se dodatno izolovala, ne želivši da stavim sebe i svoju porodicu pod rizikom da se zarazimo.

Kraj online nastave je došao početkom Juna i moja sreća i umor su bili neopsivi! Dani provedeni danonoćnog rada su se isplatili i završila sam sa odličnim uspehom!

Verovali mi ili ne, ali posle online nastave nisam mogla da se saberem, sanjala sam školu, a hronični umor me je uništio. Znala sam i da popodne zadremam, što se do sada nikada nije dešavalo i trebalo mi je dobre dve nedelje da se malo trgnem iz svoga umora i da se sastavim da izađem napolje sa prijateljima i malo se opustim.

U međuvremenu, dok smo još uvek bili pod policijskim časom i 24/7 karantinom, određeni teenage blogeri su me upleli u dramu koju su pritom sami kreirali i njihov cilj bilo je uništenje moje karijere, bloga i instagram naloga. Što vam možda izgleda prilično suludo, ali za sve tri godine za koje sam bila u tinejdž blog svetu ovo je već postalo sasvim normalno.

Zvanje u tri ujutru, pretnje, širenje negative i laži o drugima su samo svakodnevnica tinejdž blog sveta, a tog dana kada je pokrenuta drama sa mnom zbog tako glupih razloga, izgubila sam veliki deo svoje tinejdž publike i mnogi ljudi kojima sam do tada bila mentor i osoba koju bi stalno zvali za savete i sugestije, okrenuli su se protiv mene. Bilo mi je veoma loše, ali morala sam da nastavim da guram dalje, samo što je ovog puta bilo mnogo komlikovanije, jer sam morala da donesem odluku šta ću dalje sa svojim radom?

Imala sam velike planove za svoj biznis, koji su u tom periodu bili srušeni od strane gomile pohlepne dece. Tada sam došla do zaključka da trebam pronaći novu publiku, nešto stariju od tinejdžera i sa njima trebam izgraditi mnogo bolje odnose nego što sam gradila sa tinejdžerima nekada.

Samim time što sam pošla u potragu za novom publikom, sve sam morala da započnem ispočetka, ponovno predstavljanje publici, uvođenje u to čime se bavim, sticanje njihovog poverenja itd. što je bilo veoma zamorno, pored toga što sam morala da radim i na svojim produktima i na osmišljanju moje prodavnice.

Čitav Jun posvetila sam mome biznisu, tako da svu energiju koju sam imala sam konstantno skupljala i trošila.

19. Juna polako su stvari počele da se odvijaju na bolje. Tada je bilo moje punoletstvo, dobila sam gomilu divnih poklona, a pre svega uspela sam da upoznam moje dve grupe prijatelja jedne sa drugom i konačno sam za nas otvorila priliku da se svi ujedinimo i postanemo jedna velika grupa prijatelja.

Moj biznis nikada bolje nije išao, produkti su bili gotovi, čitanost je nikada veća, a publika je počela da se pojavljuje i odnosi su se postepeno gradili.

Organizovala sam svoja prva fotografisanja, a saradnje sam uspostavila sa velikim brendovima i ustanovama!

Sve je teklo sasvim okej, šta više upoznala sam jednu osobu u svome životu koju sam želela da upoznam već duži niz godina. Ali, to je možda priča za daleku budućnost.

Pored svih lepih stvari kao što su izlasci, pidžama partiji, nova poznanstva, nikada bliži odnosi i veliki uspesi po pitanju biznisa i mog života kao umetnice, tu su bile i određene loše stvari kao što su kašnjenje sa radom na mojoj prodavnici.

Vidite, čovek (nećemo ga imenovati jer ne znam da li želi da sada bude imenovan) koji je trebao da mi napravi prodavnicu, imao je puno obaveza jer je i sam jedan od glavnih u najvećoj bloger zajednici na Balkanu. Tako da je otvaranje moje prodavnice odloženo za Jul, no ni tada nije moglo doći do otvaranja, zatim Avgust, no izgleda da postoji još toga što mora da se obavi oko prodavnice. Tako da ni sama ne znam šta se dešava. Sve je spremno, samo rad na prodavnici nije gotov i da budem iskrena to je nešto što me prilično muči i što mi stvara neku vrstu tereta. Ali dobro, šta je tu je, bitno je da na kraju prodavnica bude kvalitetna, a po demo sajtu koji sam videla, prodavnica je BOŽANSTVENA, samo par izmena mora da se obavi.

Taman kada sam pomislila da će mi ovo biti jedina briga, Adsense od koga sam trebala da počnem sa zaradom ne radi, a moj deka se u isto vreme razboleo.

Prošle godine, na nebo mi je otišao jedan deka i nisam mogla da izdržim taj bol večitog odlaska voljene osobe. A sada, moj drugi deka, takođe jedan od najdražih, zahvatio je koronu, a pored toga se prehladio i dobiju upalu pluća.

Sve bi bilo okej da ga je Pirotska bolnica primila na vreme, ali oni su ga nedelju dana slali kući sa temperaturom 39 i jakim kašljem, sve dok situacija nije postala ozbiljna. Tada je moj deka prebačen u bolnicu u Nišu, gde je stavljen na respirator i deset dana već brinemo o tome da li će uopšte preživeti.

Bakin rođendan koji je bio pre dva dana, proveli smo u suzama jer smo dobili pogrešne informacije o stanju mog deke. Kada smo konačno saznali da je stanje polako išlo na bolje i taman kada smo donekle odahnuli, jutros smo dobili informaciju da moj deka više nije sa nama.

U očaju smo….U očaju sam.

Moji su otišli na put, sutra će se održati sahrana, na kojoj ja nažalost neću moći da prisustvujem i otpratim deku, iz razloga što je na sahranama dozvoljeno maksimum 10 ljudi zbog situacije sa virusom, a pored toga neko je morao da ostane da čuva moju mlađu sestru i životinje.

Tako da ovih dana nisam sposobna ni za šta. Toliko toga sam imala isplaniranog, a ova godina je sve srušila i bacila u vodu.

Trenutno sam veoma povređena gubitkom, veoma razočarana godinom, veoma umorna od svih loših stvari koje su zadesile nas i čitav svet, a najgore je što ne mogu da se odmorim od svega.

Ne mogu da promenim realnost, ne mogu čak ni da pobegnem od svega i da želim. Čitav svet je u haosu, ne mogu da otputujem, ne mogu da se izolujem, ne mogu da ostavim svoj život, obaveze i sve po strani. Moram da nastavim da pišem blog postove, moram da nastavim da nadograđujem produkte, moram da nastavim sa planiranjem i vođenjem kampanji, moram da idem na fotografisanja za brendove sa kojima sam već potpisala papire za saradnju, a tako mi se ne fotografiše.

Umorila sam se mnogo i mnogo mi je teško, ali nažalost, moja jedina opcija je da ostanem snažna i da nastavim da guram dalje.


Trenutno prolazim kroz mnogo toga, kao što ste i sami mogli da pročitate.

Pišem vam ovaj post, da vas obavestim o tome šta se dešava iza scene, iza slika u luksuznim restoranima, iza velikih saradnji i planova. Želim da vas pustim u svoj život, da znate i u kakvom sam stanju i kroz šta sve prolazim. Jer smatram da već sada kada imam vas kao publiku, koja redovno čita moja postove, koja prati moja dešavanja i koju ja inspirišem, vi imate pravo da znate i za neke negativne stvari i faze kroz koje prolazim.

Već jako dugo sve negativno krijem od vas i predstavljam vam samo pozitivne stvari u mome životu, ali sve više imam osećaj da vas lažem i odgurujem od sebe time što krijem i ova loša dešavanja koja se odvijaju.

Tako da da… Nažalost, ne mogu uzeti pauzu od bloga ili instagrama, tako da očekujte već pripremljene objave koje imam za vas. I ne zamerite ako u narednih nekoliko dana ne odgovaram na poruke na email-u ili instagramu, zaista želim da makar malo vremena odvojim da saberem sve misli i da se smirim.


Hvala vam na čitanju ovog posta i hvala vam što ste uvek tu za mene. Duboko vam se svima izvinjavam što ovaj post nije pozitivan kao ostali postovi i što nakon ovog posta nećete izaći sa moga bloga srećni i puni motivacije.

Videćemo se u petak, u novom blog postu koji je konkretno vezan za blog kirminal (kategorija: biznis), tako da i to je nešto! A sledeće nedelje objavljujem neke pozitivnije teme uz koje se nadam da će te uživati.

Puno vas volim i pozdravljam! 🙂