Pozdrav svima i dobrodošli u novi post na mome blogu. Današnja tema o kojoj ćemo diskutovati je znatno drugačija od tema o kojima uglavnom pišem, ali sa obzirom da imam velike platforme na društvenim mrežama i sa obzirom da imam veliki glas na internetu, volela bih da se oglasim na ovu temu.
Upozorenje: Sadržaj može biti uznemiravajuć za pojedine čitaoce.
O smrti George Floyd-a…
25 Maja 2020 godine, George Floyd, u blizini Mineapolisa. George Floyd je bio privezan lisicama i ležao licem prema patosu na gradskoj ulici tokom hapšenja, Derek Chauvin, policajac iz Mineapolisa, držao je koleno na desnoj strani Floidovog vrata 8 minuta i 46 sekundi; prema krivičnoj prijavi protiv Chauvina, dve minute i 53 sekunde tog vremena dogodile su se nakon što Floid nije odgovorio.
Incident je zabeležen telefonom od strane nekolicine prolaznika, a kasnije je distribuiran društvenim mrežama.
Hapšenje je izvršeno nakon što je jedan zaposleni u deliću podneo policijsku prijavu optužujući Floida da koristi falsifikovani račun u iznosu od 20 dolara. Policija je izjavila da se Floid „fizički opirao“ nakon što je naređeno da napusti svoje vozilo pre snimanja videa.
Neke medijske organizacije su, međutim, izjavile da snimci nadzora iz obližnjeg restorana nisu pokazali da Floid pruža otpor. Krivična prijava kaže da Floid „nije dobrovoljno ušao u automobil i svađao se sa službenicima, namjerno padajući, rekavši da ne ide u automobil i odbijajući da miruje“ na osnovu snimaka karoserija koje su snimili Kueng i Lane. Video snimak svedoka, na kojem se vidi kako uhapšeni Floid ponavlja „Molim te“, „Ne mogu da dišem“ i „Ne ubijaj me“, široko je distribuiran na platformama društvenih mreža i prenose ga mediji. Sva četiri službenika otpuštena su sutradan, međutim traži se pravda za Georga, jer na kraju krajeva je počinjeno ubistvo.
Ovo je video snimljen od početka hapšenja do Georgeove smrti. U ovom video uključeni su: video snimci sa nadzornih kamera, glasovni razgovori policajaca u kolima, pozicije policajaca i na samom kraju nasilje policajca nad prolaznicima.
Trenutno se vrše protesti na ulicama Mineapolisa i čitave Sjedinjene Američke Države, kao i na društvenim mrežama.
Protesti su započeti mirno sve dok policija nije počela da nasilno otklanja ljude. Bacane su dimne bombe, a ljudi su gađani „gumenim metcima“, koji su se ispostavili da su zapravo metalni metci, zbog kojih su trenutno tri osobe izbubile svoje oči, a nekoliko ljudi je zadobilo teže povrede. Za video snimke i fotografije pogledajte twitter profil @chadloder.
Ovo nije prvi put da se desilo nepravedno ubistvo ljudi crne boje, 2014. godine Eric Garnera. Garner, takođe nenaoružani crnac, ponovio je „Ne mogu da dišem“ jedanaest puta nakon što ga je njujorški policajac tokom hapšenja na ostrvu Staten držao za vrat i gušio ga.
Ukoliko niste upućeni u ovaj incident 2014. godine, preproučujem da pročitate detaljnije informacije na vikipediji. Mada, ukratko ću vam ovde ispričati šta se desilo sa Ericom Garnerom.
Službenici NIPD-a obratili su se Garneru 17. jula zbog sumnje da je prodavao pojedinačne cigarete iz paklica bez poreskih markica. Nakon što je Garner rekao policiji da mu je dosadilo da ga maltretiraju i da ne prodaje cigarete, službenici su pokušali da uhapse Garnera.
Kada je Pantaleo stavio ruke na Garnera, Garner je odbio da sarađuje i povukao je ruke. Pantaleo je tada stavio ruku oko Garnera i vratio ga na zemlju. Uz zadržavanje više službenika, Garner je 11 puta ponovio reči „Ne mogu da dišem“ dok je ležao licem prema patosu.
Nakon što je Garner izgubio svest, službenici su ga okrenuli na bok kako bi mu olakšali disanje. Garner je ostao ležati na trotoaru sedam minuta, dok su službenici čekali da stigne kola hitne pomoći. Garner je oko sat vremena kasnije proglašen mrtvim u okružnoj bolnici.
MOJA PORUKA VAMA…
Svako ljudsko biće bi trebalo da bude tretirano jednako!
Pogrešno je da samo sedimo u našim kućama i da se pravimo da se ovo nije desilo, jer „nije naš problem“. Ovo je svačiji problem i trebalo bi o njemu da se priča bez obzira koje smo državljanstvo i koje smo boje. Pogrešno je da ćutimo dok ljudi pate samo zato što su rodjeni drugačije boje. Mi smo ljudi, iste krvi, istoga mesa, svako od nas ima srce i dušu.
Mi možemo da biramo kojim ćemo se zanimanjem baviti, ali ne možemo birati kakvi smo rodjeni.
Ljudi drugačije boje ne bi trebalo da žive u strahu svakog dana, ne bi trebalo da budu diskriminisani, mala deca ne bi trebala da budu zlostavljana i da plaču za svojim voljenima koji mogu svakog časa biti brutalno ubijeni bez razloga.
Ja lično imam par prijatelja crnaca koji su došli iz Afrike u Italiju da bi zaradili za život i blago je rečeno da su tretirani užasno. Ja sam te ljude upoznala na volonterskom kampu kada sam bila u Italiji 2019 godine i mogu reći da su oni jedni od najlojalnijih i najboljih prijatelja koje imam.
Uvek su tu uz mene, tako su jaki, a kroz toliko toga prolaze. Pored svih svojih problema kojih je previše, brinu se o meni i slušaju moje probleme i UVEK pokušavaju da ostanu pozitivni i pronalaze najbolje u svemu.
Da li trebam da živim u strahu da li će im se nešto desiti i da li ću nekome jednog dana ići na sahranu?
Zgrožena sam. I što me veoma pogadja je činjenica da sam eventualno kod pet naših blogera videla da su spomenuli ovu temu, o ovome niko ne priča! Toliko blogera pratim, toliko influencera i youtubera i svi bi radije pričali ko je dobio više pratilaca, ko je kakvu sliku okačio, ko je prvi na rang listi, umesto da se priča o onome što je zaista važno.
Hvala nebesima pa kod nas nema toliko rasizma, ali i dalje, ukoliko budemo ćutali samo zato što se ovo ne dešava kod nas, koliko će ljudi još da umre?
Molim sve ovim putem da ne sude ljudima po njihovoj boji kože, molim sve koji mogu da se obrate povodom ove situacije jer vi imate moć da nečiji život spasite.
Takodje, ukoliko ste u mogućstvu, potpišite ovde peticiju da se policajci koji su ubili Georga Floyda sude – Justice pour George Floyd.
Hvala svima na čitanju ovog posta.
