Zdravo svima i dobrodošli u novi post na našem web blogu! Kao što znate, juče sam okačila post na temu “Bloger Fest 2018 – Storytime + BONUS VIDEO”, gde sam pričala svoje iskustvo sa mog prvog javnog predstavljanja na Bloger Fest-u 2018! Na instagramu sam okačila anketu i mnogima se svideo taj post, pa sam inspirisana njime, odlučila da napišem post na temu kako je izgledao moj prvi photo shooting!

Svoj prvi photo shooting sam imala prošle godine, negde u Oktobru ili Novembru. To je bio moj prvi photo shooting i nisa znala šta da očekujem, bila sam jako nervozna kao i za Bloger Fest. Ova priča sa mog prvog fotografisanja će verovatno da vam bude zaista smešna, jer svaki put kada se setim kako je to izgledalo, nasmejem i postidim u isto vreme! Sve je počelo dana kada su nam poslali pozivnice na fotografisanje….

“Zdravo, kako si? Da te obavestimo sutra bi trebalo da imamo shooting za jednog od sponzora. Detalje ćemo javiti sutra do 14h.”

Ja? Fotografisanje? Wow! Sve što sam očekivala od Bloger Festa kao kompanije, jeste da se jednom godišnje održi festival i to je to. Ali da imaju fotografisanja i da sam ja pozvana? Bila sam presrećna! Ceo dan sa birala šta ću da obučem, kako ću da sredim kosu, kako da se našminkam, koju ću torbicu da nosim, koju ću jaknu da obučem… Oh da ste samo mogli da me vidite!

Sutradan sam dobila informacije, obukla sam već spremljenu odeću i stala sam pred ogledalo. Pokušala sam da poziram, da vidim kako ću izgledati, da osmislim neke strava trikove i slično, kada sam zapazila sitne bubuljice na mome licu.

Bubuljice u mojim godinama su sasvim normalna stvar, tada sam imala 16 godina i naravno da će mi izlaziti bubuljice, ali u mojoj glavi te sitne bubuljice su bile ogromne lopte koje će 100% da mi unište sliku. Zato sam pitala mamu da me našminka.

Ja lično ne podnosim šminku, ne znam da se šminkam jer mi šminka nikada nije ni trebala, a kada mi šminka “treba” uvek u ogledalu vidim neku drugu osobu, šminka je meni oduvek bila ružna. Kada god bih stavila ajlajner, nanela senku za oči, nanela korektor, sebi bih izgledala plastično, kao barbika, tako da šminka nikada nije bila u planu. Ali, ovo je moje prvo fotografisanje i moram da ostavim dobar utisak, zar ne?

Kao što sam rekla, dala sam mami da me našminka, a znajući mamu, nanela je sve po njenoj meri. Ona mi je radila šminku za maturu i sa ponosom mogu reći da sam izgledala magično, zato sam joj i verovala za moje prvo fotografisanje, verovatno je i ona bila preuzbudjena i nanela mi je previše pudera i kreona, da kada sam pogledala u ogledalo, videla sam pomorandžu. Mama me je ubedila da ću na kameri izgledati fantastično. Uzela sam svoj ranac i sa mamom i tatom sam se uputila ka lokaciji gde se održavalo fotografisanje.

U pitanju je bio Hotel Nirvana, koji se nalazio u Mirijevu. Dugo smo se vozili kolima i pokušavali smo da nadjemo taj hotel, ali nakon par neuspeha, uključili smo navigaciju koja nas je dovela do jedne zgrade.

“To je hotel Nirvana?” – moja mama je bila zbunjena.

“Zašto se hotel zove Nirvana? Da li možemo da je ostavimo ovde? Pored toga odakle sad ta Nirvana?” – čudio se moj tata.

Nemo sam ih gledala oboje.

Tata je izašao da pogleda gde je ulaz u taj hotel i pokušao je da nadje nekoga sa kim bi mogao da razgovara.

Moglo bi se reći da smo nekih dobrih 10 minuta pokušavali da smislimo rešenje, jer ulaza nigde nije bilo, a vreme do kada bi trebali da dodjemo je polako prolazilo. Na našu sreću tu je naišla jedna visoka žena sa dvoje dece koja je takodje bila pozvana na fotografisanje. Ni ona nije mogla da nadje ulaz, te je pozvala bloger fest da ih pita da li se nalazimo na pravoj lokaciji.

Ubrzo nakon poziva, čovek iz bloger festa Max je sišao i uveo nas u hotel. Nakon što je moj tata video da je sve u redu, upalio je kola i pošao kući sa mamom. Moje prvo upoznavanje sa Maxom i fotografom Anastasjem prošlo je dobro. Tu sam upoznala Mariju i Milenu, blogerke koje sam spomenula u prošlom postu.

Malo smo proćaskali i bilo je vreme da se bacimo na posao. Fotografisali su nas za IonicKiss i tu se bile neke dodatne slike za njihov sajt. Prva se fotografisala Milena, pošto nije dugo mogla da ostane zbog dece. Ona ima dve preslatke devojčice i dok se ona fotografisala, Marija i ja smo dobile neko vreme da se upoznamo i družimo sa devojčicama. Marija mi se na prvi pogled svidela, ne znam da li je to do njene energije ili zbog toga što je mlada, ali ubrzo smo se sprijateljile. Pokazala mi je njen instagram i bila sam oduševljena njenim slikama, pričale smo nešto malo o tome kako ona uzima svoje slike, davala mi je neke savete i objašnjavala kako ona otprilike pozira. Nismo ni primetile kako je brzo vreme proletelo i sledeća sam na redu bila ja. Prve fotografije su bile u toaletu, ispred velikog ogledala. Dobila sam četkicu za zube i trebala sam da se pravim da perem zube. O moj bože….gde su me za ovu reklamu našli?

Pokušala sam da izgledam prirodno i lepo, ali bi se moglo reći da sam bila skroz stisnuta i napeta da su morali preko 100 puta da me fotografišu. Iskreno već me je bilo blam, Anastasje je pokušavao da me naviguje kako da stanem, gde da gledam, da li da se približim staklu, dok mu je Max davao neke ideje. Imam osećaj kao da sam čitavu večnost stajala tamo i pozirala. Kada su konačno izabrali dve dobre slike, vratila sam se do Marije i sela na fotelju da odmorim.

Kunem se da mi je neko rekao da je biti model ovako teško, ne bih mu verovala.

Nažalost Marija je morala da ode da se slika, tako da sam ostala tu sa Milenom. Pokušala sam da pričam sa njom, videlo se da je ona zrela i mudra žena, tako da sam baš htela da je upoznam, ali morala je da brine o svojim devojčicama tako da mi ništa drugo nije preostalo no da udjem na moj instagram blog i odgovaram na poruke.

Pokušala sam da se smirim, da sebi kažem da će biti okej i da su slike dobro ispale, ali u to vreme sam bila super nesigurna.

Nešto kasnije, kada je i Marija završila, napravile smo neke grupne slike, nakon čega je Milena otišla. Ostalo je još samo da se slikamo sa lap topom kako gledamo u bloger fest sajt. Šta tu može da bude teško? Pokušala sam da izgledam prirodno, po stoti put tokom ovog slikanja, ali faca mi je uvek izgledala ili zbudjeno ili stisnuto. Puder i korektor koji mi je mama nanela su dominirali, a roze karmin se stapao sa puderom, tako da vam ne pričam kako sam izgledala. Čak je i prosto gledanje u kompjuter bilo teško. Nekako, uz navigovanja kako da stanem, uspeli smo da napravimo finalne slike.

Tu je moj posao bio završen i polako sam se uputila kući. Jedini plus koji dajem ovom fotografisanju je zbog toga što sam uspostavila jako lepu vezu izmedju Maxa, Anastasja, Marije i Milene. Što se tiče fotografisanja kao ftografisanja, mogu reći da je bio pravi promašaj!!!

Ovo su neke od stvari koje sam naučila:

  1. Nikada nemoj biti uznemiren tokom slikanja
  2. Tokom slikanja se ne pitaj da li ispadaš dobro ili ne, već samo poziraj
  3. Ukoliko ne možeš da poziraš kako si zamislio, napravi improvizaciju
  4. Nikada, nikada, nikada nemoj da stavljaš tonu sminke mislivši da se na kameri neće videti
  5. Nikako ne mešaj taman puder sa roze karminom
  6. Pre nego odeš na fotografisanje vežbaj neke poze i pokušaj da nadješ poze koje tebi odgovaraju i koje ćeš stalno da primenjuješ
  7. Pre nego odeš na fotografisanje vežbaj izraze lica i pronadji tvoj ugao
  8. Tokom fotografisanja nemojte da budete nesigurni, takvi možete biti posle. U toku fotografisanja vi ste MODEL pun samopouzdanja koji se ponosi sobom i daje sve od sebe
  9. Nikako nemojte da nakon svake slike kukate kako ste loše ispali, već pitajte fotografe da vam daju neki savet ili pokušajte da smislite nešto sa njima

Pa to su neke od stvari koje sam tada naučila…Iskreno mislila sam da me nakon tog fotografisanja više nikada neće pozvati ni na jedan shooting, ali u Februaru su me pozvali na snimanje za reklamu!!! A posto o tome, izlazi uskoro….

I da, ovako su ispale slike sa tog fotografisanja:

Ovo je screenshot sa mog telefona. Ove slike su bile odštampane i okačene na Bloger Festu 2018 u dečijem kulturnom centru, ali online nisu izašle, tako da nemam digitalnu formu ovih fotografija.

Oh i da ne zaboravim! Ovo su neke slike sa mog današnjeg fotografisanja, ovog puta ne sa Bloger Festom i nisu ni za jednu kompaniju, već su slikane za moj novi update koji izlazi 4.4.2020 na instagramu 😀

Vidi se razlika? Znam, vežba čini čuda 🙂

Nikada ne odustajte od svojih snova i želja, sve možete da postignete samo ako se malo potrudite. Nikada ne odustajte ako vam nešto odmah nije pošlo za rukom, imate vremena to da naučite i unapredite, vi ste još mladi, tonu vremena je pred vama, nikad nije kasno!

To bi bilo to što se tiče mog storytime-a kako je izgledao moj prvi shooting, tako da se nadam da sam vas malo nasmejala i da sam vam dala neke dobre savete ukoliko i vi jednog dana budete bili pozvani na neko fotografisanje!

P.S. Pročitajte neke od mojih predhodnih postova: