Zdravo svima i dobrodošli u novi post, za danas sam vam spremila jedan storytime vezan za moj odlazak na prvi bloger festival kao najmladja učenica! Sa pričom ću da počnem od samog početka…
Kratak uvod kako sam ja dospela u Bloger Fest…
Sve je počelo jednog dana kada sam listala instagram storije, odjednom sam naišla na jednu blogerku koja je okačila neku narandžastu karticu na kojoj je pisalo „Bloger Fest Exlusive članska karta“, pored te kartice se nalazio bedž i neka dokumentacija. Bila sam oduševljena! Jer već 2 godine na instagramu diskutujem kako Youtuberi dobijaju više stvari nego blogeri. Youtuberi su pre svega popularniji od blogera, imaju više podrške, plaćeni su bolje od blogera i još je BalkanTube fest jedan od najpopularnijih festivala u Srbiji! A šta blogeri dobijaju: puno rada i ništa za uzvrat. Tako da saznanje da je neko zapravo osnovao bloger fest me je prijatno izenenadilo. Ušla sam na tagovanu instagram stranicu i tu su oni bili BLOGER FEST, prva i zvanična zajednica instagram blogera. Prvo sam malo istraživala o njima i saznala da su oni zaista prava organizacija i da ovo nije nikakav lažnjak. Zapratila sam ih i uzvratili su mi praćenje! Bila sam toliko srećna, a oči su mi bile zaglavljene na članskim karticama koje su visile konstantno na njihovom storiju. Ukratko, poručila sam karticu, kartica je stigla i skakala sam od sreće, pisala sam im i tako je sve počelo. Ne sećam se tačno kako, ali dosta puta smo se dopisivali, tj. ja sam ih pitala za savete, a oni su izdvajali njihovo vreme da mi pomognu. Nakon nekoliko meseci, primila sam mail da sam pozvana da budem učesnica na Bloger Fest-u 2018!!! Naravno tu je bila konsultacija sa mojim roditeljima koji su pristali da budem učesnica i jooj….da ste samo videli tu sreću. Mislim da sam čak išla i kupila gomilu grickalica i sokova!
Dok se kompanija Bloger Fest pripremala, jedna od priprema bila je da dodjemo na Photoshoot-ing u hotel Nirvana. Bila sam pozvana i to je bio moj prvi photo shooting ikada! Moglo bi se reći da je prošao kranje…ugh…fino?
Šalim se malo, bio je totalna katastrofa! I nakon tog photo shooting-a mislila sam da me više nikada neće pozvati na druge photo shooting-e, da me neće zvati na sledeći bloger fest i da mi nikada neće odgovoriti na poruku. Da saznate šta se desilo na Photo Shooting-u pogledajte sutranji post na temu „Moj prvi photo shooting ikada!!! – Modeling storytime“
Pored odlaska na photo shooting-e, morali smo da šaljemo naše slike da bi nas izeditovali i spremili slike za njihov web sajt, zatim su sve te slike bile okačene kao reklama u autobusima na linijama 94 i 49. Tu je bilo još tonu priprema koje smo trebali da obavimo, sve smo uspeli da završimo na vreme i brzinom svetlosti meseci su prošli i konačno je došao taj čuveni datum koji ću pamtiti 22.12.2018. Dan Bloger Fest-a….
BLOGERFEST STORY TIME
Ne znam odakle da počnem…Hajde počeću od trenutka kada sam došla u Dečiji Kulturni Centar gde se održavao Bloger Fest 2018, tu sam srela Maksa, kojeg inače znam sa photo shooting-a, našeg fotografa, Mariju i Milenu (blogerke) koje su sa mnom bile na mom prvom photo shooting-u. Ovo mi nije bio prvi put da ću da budem na bini, dosta puta sam glumila u pozorišnim predstavama baš ovde u Dečijem Kulturnom Centru Beograd, samo što je razlika bila to što sam ranije predstavljala druge likove, ušla sam unjihove karaktere i predstavljala sam njih kao osobe, aliovog puta treba da predstavim sebe i svoj blog, moglo bi se reći da me je trema uhvatila odmah na početku.
Pošto je bio Decembar bila sam prilično obučena, kako bih ja rekla „kao sneško belić“, tako da me je Maks otpratio do backstage-a i rekao mi da se spremim, pa da dodjem na nas slikaju. Naravno, sama pomisao na slikanje me prestravila, jer nakon prvog photo shooting-a sam navukla traumu od fotoaparata i slika koje ne mogu 1000 puta da uslikam, pa sam sela u backstage i uzela da napravim koji selfi i da se oglasim na insta storiju da sam stigla na Bloger Fest i da se pripremamo za početak. Dok sam sedela i gledala u telefon, ubrzo sam čula poznat glas moje drage kolegenice Marije. „Konačno neko koga poznajem, dobrodošla Marija!“, pozdravila sam je sa jednim velikim zagrljajem. „Čudno, ni ja ove ljude uopšte ne znam. Kako sam dolazila do ovde mislila sam da nikog neće biti koga poznajem“ odgovorila mi je skroz začudjena situacijom u kojoj smo se našle. Svratile smo do šminkernice da Marija ostavi stvari i bilo je vreme da se uputim ka mom večitom neprijatelju….fotoaparatu. Još uvek nisu panele počele, tako da smo svi morali da se slikamo, okupimo i dogovorimo oko plana kako ćemo i kada izlaziti na binu. Pre svega smo se fotografisali i za divno čudo slike su ispale bolje nego što sam očekivala…..
*naravno imam tu par stvari da uputim svojoj ne fotogeničnosti ali hajde…*
Moglo bi se reći da smo prilično dugo čekali da počne prva panela, ili nam se tako činilo jer smo bili previše uzbudjeni oko naših panela i kako ćemo sve izneti.
Prva panela je počela i Milena je učestvovala u njoj. Mislim da je u pitanju bila LifeStyle panela, ali ne mogu da tvrdim pošto vam prepričavam dogadjaj koji se desio pre godinu dana. Milena je odlično prošla sa svojom panelom, mada je bilo mnogih kojima je glas drhtao i videlo se da su bili uznemireni. Nisam toliko obraćala pažnju na njih, pošto sam se trudila da upamtim kako bih trebala da se ponašam,kako bih trebala da hodam, pa čak i kako bih trebala da sedim. Nisam bila u panici sve dok na red nije došla moja panela Digital Art.
Dobro se sećam kada smo se popeli na binu i kada je panela počela, kako sam sela na onu stolicu u publici sam videla svoju mamu, 6 drugarica i jednog andjela (čitaoca) sa bloga, znoj je krenuo da me obliva iste sekunde. Sećam se da se vodič naše panele predstavio i da je počeo da priča uvod u našu panelu, ali ja ništa nisam slušala, pokušavala sam da se izborim sa čudnim osećajem neprijatnosti u sebi. Kako je mikrofon došao u ruke prvog u redu, tako je slika pred mojim očima krenula da se muti, postalo mi je muka i tačno sam znala da moram da se smirim inače ću se onesvestiti. Pokušala sam da izgledam kao da pratim šta blogeri ispred mene pričaju, ali mi je jedini fokus bio mikrofon koji je bio tako blizu, a tako daleko. Ja sam sedela u sredini, tako da sam čekala čitavu večnost da dodje do mene. Bilo je 5 pitanja, ali već na trećem sam dospela u kritičnu fazu, taman pred onesvešćivanje. Pred očima mi se stvarala bela slika, u ušima mi je zujalo, teško sam disala i imala sam osećaj da će mi glava svakog časa pasti i da ću se cela srušiti. Tu je bila jedna blogerka ispred mene, koju takodje znam za prvog Photo shooting-a, ali nikada nisam pričala sa njom, šapnula sam joj „Mogu li pre tebe da ispričam šta imam, onesvestiću se, moram da se smirim“, hvala bogu pristala je i večito ću joj biti zahvalna na tome! Nekako sam punih pola sata ili više izdržala da se ne onesvestim i kada su se svetla ugasila, samo sam čekala da mi daju poklončić od Golden Rose i da sidjem sa bine.
*Kako je sve to izgledalo, šta su nas pitali na paneli, kkoji su bili naši odgovori idu u bonus videima koje možete naći pri kraju posta*
Kada se panela završila otišla sam i pozdravila sam se sa svojim prijateljima i Janom, devojkom koja je čak iz drugog grada došla da bi mene videla i da bi se upoznala sa mnom. Bila sam šokirana kada sam je videla. Mnogi tinejdzeri koji čak žive u Beogradu, a prate moj blog, nisu došli, a ona je došla sa svojom mamom, potrošila silno vreme da dodje do ovde i ako je Decembar mesec i još je platila 1000 ulaznicu za nju i njenu mamu. Ja sam Jani večito zahvalna jer je ona probudila u meni nadu da sam uspela da postignem nešto, da sam dotakla ljudska srca i postala im neko značajan.
Nakon što sam se pozdravila i sa Janom, otišla sam sa mamom i dečkom da kupim sebi nešto da jedem, jer mi je trebalo nešto da mi povrati energiju nakon celog onog dešavanja. Jela sam i pozdravila se sa mamom i dečkom.
Kada sam se vratila u Dečiji Kulturni Centar i otišla do kolega blogera svi su mi čestitali i rekli kako nikada nisu videli zrelijeg tinejdzera, kako jako lepo pričam, kako su oduševljeni svime šta sam rekla. Tako da se ponosim sobom što sam uspela da se izborim sa nesvesticom i što sam sve od sebe dala i ostavila dobar utisak na druge.
Trebala sam da ostanem do kraja Bloger Fest-a, ali mnogi blogeri su već otišli, a kasnije je bio after party. Iskreno, razmišljala sam dugo da li da ostanem do kraja ili ne, ali sam se ipak odlučila da odem kući i odmorim malo. Pre toga sam snimila vlog koji ću vam sada pustiti da odgledate.
Ovo je vlog koji sam snimila i okačila na instagram, tu imate moju celu panelu i story time. I ne zaboravite da pročitate post do kraja, ovo nije kraj!! ;D
…
To bi bilo to što se tiće story time-a o mom prvom izlaženju na binu kao učesnica blog festivala! Moglo bi se reći da je taj prvi put bio zaista veliki korak za mene i da je u jednu ruku prošao dobro. Sada radim na tome da postanem malo više fotogenična i vežbam govore pred publikom, da bi ove godine na Bloger Fest-u 2 zasijala i ostavila još bolji utisak nego prošle godine. Plus, ukoliko ste uočili, prošle godine sam bila prilično zatvorena i pričala sam samo sa par osoba, e pa ove godine planiram to da promenim!
Uskoro na mome blogu možete očekivati postove na temu mog prvog photo shooting-a i mog prvog snimanja za reklamu!! Do tada posetite moje najnovije postove:
