Volonterski Kamp – Dan 7

Jutro je svanulo, zarko sunce se provuklo kroz malo prozorče naše sobe i probudilo nas uz malu pomoć alarma. Digla sam se kao da sam preporodjena, za razliku od ostalih devojaka koje su se vukle po krevetima i pokušavale da se probude. Predpostavljam da su sinoć imali neke aktivnosti ili su kasnije legli u krevet zbog druženja, a sa obzirom da sam ja legla oko 23h jer mi je bilo loše i spavala sam kao top, sada mogu da se spremim i opet budem radosna i produktivna! Danas nije bilo koji dan, danas je dan kada idemo na plažu. Velika stvar rekli bi, mada ovo jeste velika stvar, obožavam vodu, obožavam da izvodim akrobacije u njoj, obožavam da plivam, ronim i plutam na vodi, a ono što najviše obožavam je nošenje što manje odeće na sebi. Ovo možda zvuči čudno, mada naviknite se, ja sam jedna od onih devojaka koja bi satima mogla da stoji pred odgledalom i da se gleda iznova i iznova. Moje telo nije savršeno, imam okrugliju glavu od svih mojih prijatelja, i ako imam dobru kilazu i ravan stomak, nikada nisam imala uzan struk kao ostale devojke. Ali ja volim sebe, ponosim se svojim izgledom i osećam se slobodno i samouvereno u svojoj koži.

Otišla sam do toaleta da se presvučem u svoj kupaći i obavim svoju jutarnju rutinu. Savrsen crni kupaći iz nove kolekcije je stajao još savršenije na meni. Nisam mogla da prestanem da gledam svoj odraz u ogledalu, imala sam osećaj kao da bih ceo svet mogla da pokorim, kada mi je sinula ideja…mozda ne mogu da pokorim ceo svet, ali sigurno mogu da napravim ludnicu na plaži. Otključala sam vrata i uhvatila se za kvaku da izadjem, a onda sam zastala, uočila sam nešto jako čudno što ranije nisam videla na sebi. Moj struk postaje uzan! Pomislila sam da haluciniram, uhvatila sam se za struk i lagano sam prelazila rukom od dole ka gore i obrnuto. Od kako znam za sebe moj struk je bio u obliku pravougaonika, išla sam u teretanu 3 godine, išla sam na ples, smanjila količinu hrane koju jedem i nikada mi nije uspelo da smanjim struk. Šta se ovo dešava? Moje misli prekinula je Anisa, koja je čekala red za toalet. Izašla sam iz kupatila sa velikim osmehom na licu.

Doručkovali smo, ušli u kola i konačno se dovezli do bazena.

Red za ulazak na bazen je bio dugačak, moram da priznam da sam bila zabrinuta da li ćemo uopšte naći gde da sednemo ili ćemo završiti na podu. Ono što me je još više brinulo je koliko ljudi je u bazenu i koliki je bazen. Ono što volim kod mora je što more nema granica, mogu da plutam na vodi, gledam u nebo i osećam blage talase kako dižu i spuštaju moje telo i najbitnije je što ima dovoljno mesta za sve, tako se nikad nisam sudarila sa nekim ili potopila. Ali bazen je već duga priča…ograničen si, nikad ne znaš ko će da roni ispod tebe, ko će da te udari i ko će da skoči odmah pored tebe i pokvasite led ledenom vodom bazena. Dok smo čekali prišla sam Frančeski da vidim čemu se toliko smeška gledajući svoj telefon, to su bile neke yaoi slike iz raznih anime-a. Tako je počela naša priča o LGBT zajednici, diskutovale smo o ljubavi istog pola, o mrznji prema LGBT-u, o tome kroz šta sve ljudi koji su lgbt moraju da prolaze i moglo bi se reći da smo se skoro u svemu složile. Naš razgovor je prestao kada su Alexandro i ekipa krenuli da nas gledaju čudno, kao da smo počinile zločin samo što smo započele ovu temu. Na sreću, došli smo na red, platili smo ulaz i ušli smo na bazen.

Bazen je bio velik, tu je bio deo za plivanje, dubine metar i pedeset, a tu je bio i deo sa odskočnom daskom, dubine 4 metra. Pored ovog bazena nalazio se i bazen za malu decu, koji je bio od velike koristi kako meni, tako i ostalima koji su hteli da uživaju u plivanju na miru. Našli smo slobodne ležaljke jedni do drugih, skinuli smo se i pripremali da udjemo u bazen. Dok mi je Frančeska mazala ledja, koja su već bila izgorela na suncu pre nedelju ipo dana kada sam bila u Riminiju. Na moju sreću, opekotine su skoro skroz prošle, sada je ostalo još samo da prodjem kroz fazu “ne dozvoli da ti se koža oljušti”.

Bazen je bio blokiran sa svih strana uz pomoć metalnih šipki i jedini način da dodjemo do bazena jeste da prodjemo kroz tuš. Bez i jedne sumnje zakoračila sam u tuš da bi iz mojih usta izletelo “Mamma Mia!”, odmah sam iskočila odatle. Tuš je bio led leden, kao da nogama koračam po ledu, a da sam polivena vodom iz Severnog Artika, polu mokra stajala sam pored Frančeske i cvokotala zubima. Frančeska nije verovala da je voda toliko ledena, pa je odlučio da zakorači u tuš. “Jesus Christ” – povikala je. Odmakle smo se od tuša i gledale kako ljudi lagano prolaze kroz led ledenu vodu kao da ni ne postoji. Da li je moguće da ćemo Frančeska i ja morati da pravimo plan ukoliko želimo proći kroz tuš? Obišli smo ceo krug oko bazena i drugog ulaza nije bilo, mada smo našli smo našu propusnicu za bazen. Jedan ulaz, a tri tuša na solidnoj razdaljini, jedan od tuša je pokvaren i to baš onaj prvi, tuševi se uključuju na senzor kada udješ u njih, što nas dovodi do sledećeg plana, sve što treba da uradimo je da prodjemo senzor, sačekamo kod prvog tuša da druga dva stanu i onda protrčimo do bazena. Tako smo i uradile i sa ponosom mogu reći da nismo imale ni kap vode na sebi!

Voda je izgledala tako primamljivo, sela sam na kraj bazena i stavila noge u njega čisto da vidim kakva je voda i na moju sreću voda je bila mlaka! U tom trenu sam uskočila u bazen i čekala Frančesku da udje.

Koliko sam videla naša grupa je bila na odskočnoj dasci i dobro su se provodili, tako da sam brzo izašla iz vode i pojurila ka dasci. Moj plan je bio da skočim sa daske i dok sam u dubini ronim do stepenica i da se išunjam iz bazena. Tu je bila Frančeska ispred mene koja je rekla da će da me pokriva. Frančeska i ja smo kao sestre, mogle bi jedna drugoj rečenice da dovršavamo. Plašila sam se odskočne daske, na YouTube-u sam videla toliko strašnih videa kako se daske lome, ili ljudi padnu poglešno i slome nešto. Ja nisam dobar plivač, moglo bi se reći da imam fobiju od dubokog i ne znam da dišem dok plivam. Svi su skočili, konačno je došao moj red. Stala sam na dasku i pogledala u Frančesku, za koji sekund kada ja skočim ona će več biti kod njega i odvlačiti mu pažnju. Skočila sam i zatvorila oči, sve dok u jednom trenutku nisam osetila da sam uskočila u vodu, čekala sam tren kada ću da dodirnem dno, ali dna nije bilo, pokušala sam da izronim, ali kao da sam bila paralizovana, gledala sam u svetlost kako odlazi, sve dok u jednom trenutku nisam osetila da me je neko zgrabio oko struka i odvukao ka kraju bazena. To je bio Luka, hvala bogu po prvi put je obavio svoju dužnost kamp lidera.

Nakon što sam došla do daha, otišli smo do grupe koja je izgleda već napravila sendviče. Prijalo mi je da konačno okusim svež hleb i dobru salamu. Uglavnom u kući u kojoj odsedamo retko kad imaju hleba, a kada ga imaju potrude se da ga skroz osuše dok ne bude tvrd kao tost. Jednom sam zamalo slomila zub pokušavajući da pregrizem hleb.

Nešto kasnije, Frančeska i ja odmarale u vodi, zatim otišle smo i na tobogan i da kupimo Miraculous Ladybug lopticu, za šta smo pomislile da je igrača u njoj, kada na naše iznenadjenje to je bila samo loptica. Već je bilo oko 15h, Frančeska i ja smo se nakon dugog smejanja i ćaskanja odlučile da se rastanemo. Frančeska je izašla iz vode, a ja sam htela da ostanem, jer ipak nije bilo puno ljudi, a voda mi je strasno prijala. Naslonila sam glavu na ivicu bazena, sklopila sam oči i uživala u vodi. Odjednom su došli kamp lideri koji su nas pozvali da dodjemo kod grupe, jer se pakujemo da bi se vratili kući.

Pitala sam se što se tako rano vraćamo, na šta me je sačekao odgovor “Pravimo žurku u gradu za Alexandra, pošto mu je ovo zadnji dan sa nama. Takodje je beer fest u centru.” Ova vest me je veoma obradovala, nije da sam neki ljubitelj Alexandra, a pored toga konačno idemo u centar!

20h – na putu ka centru Spilamberta

Žurka je bila zanimljiva, ništa posebno. Imali smo slobodnog vremena tako da smo mogli sami da obidjemo centar Spilamberta! Imali smo nekih sat vremena za istraživanje centra ovog prelepog grada, nakon čega smo se pozdravili sa Alexandrom i zahvalili smo mu se na lepom periodu koji je proveo sa nama.

On bi trebalo da otputuje sutra rano ujutru, tako da je ovo poslednji put da ga vidimo.

U toku noći sam čula Anisu kako se išunjava iz sobe, pratila sam je i izgleda da se tajno sastala sa Alexandrom. Nisam htela da im uništavam privatnost, jer ni sama ne volim kada neko mene nadgleda kada ja pricam sa Frančeskom ili Persivalom, tako da sam se vratila u krevet i zaslapa…