Čitave noći smo mama i ja loše spavale. Njoj nešto nije bilo najbolje, zbog čega i nije mogla da zaspi, a ja sam se konstantno budila i imala neke loše snove. Ljudi kažu da je tako kada se promeni okruženje i kada se promeni krevet, prva noć je kod mnogih nemirna, a tako je izgleda bilo kod nas ove večeri.
Sanjala sam slikare sa kojima sam se juče družila i kroz glavu su mi samo prolazile njihove priče šta i kako treba da se radi u slikarstvu.
Verovatno sam se prvog dana previše preopteretila time i kako ne bih zaboravila, u san su mi došle sve stvari koje sam naučila tog prvog dana. Korisno jeste, ali je baš bilo naporno i glava me je ubijala nakon tog prvog sna.
Probudile smo se u 7:30, jer već u 8:00 počinje doručak u susednom hotelu.
Sredila sam se za doručak kao da idem na modnu reviju, ne na običan doručak. Od kuće sam ponela tonu stvari, toliko puno odeće da se kofer jedva zatvorio, kao da idem na put koji traje mesec dana, a ne četiri.
Doručak je bio solidan, ispostavilo se da smo mama i ja ranije otišle na doručak i da još uvek niko nije stigao. Kasnije kada su ostali stigli, nisu nam se pridružili jer smo sedele na suncu, a i svakako smo završavale našu porciju.
Moglo bi se reći da od ranoga jutra radimo na našim radovima. Peđa me je naučio kako kosi da dam vazduh.
Da….dobro ste pročitali, a ja sam se dobro izrazila XD
U slikarstvu, kosi, koži i svemu mogućem mora da se da vazduh, da bi slika izgledala što realnije.
Kosa prvo mora da se postavi i oboji srednjim tonom, nakon čega širokom četkom i različitim potezima se dodaju glake na kosi, svetlost kose, tamni delovi kose itd.
Nakon što sam i kosu završila, što je trajalo prilično dugo, mogla bih čak reći duže od sat vremena. Obojila sam drvo i isprobala sam kako bi ruže izgledale na slici.
Primetila sam da slika koju sam ja zamislila, samo sa devojkom koja sedi na belom nedefinisanom objektu koji ja volim da gledam kao lišće koje izgleda mekano kao da je pao sneg i drvetom iza njene glave, nisu dovoljni da bi upotpunili sliku.
Slika izgleda svakako prazno.
Zato sam pokušala da dodam ruže u prvom planu, koje će biti jače od ruža koje se nalaze sa desne strane devojke i koje trebaju da budu prvi plan.
Tih parruža, pretvorilo se u 20 ruža na slici i iskreno ovo mi je najbolji potez koji sam povukla po pitanju ruža XD
U međuvremenu, mama je završila svoj rad i otišla je u sobu da se odmori malo, obzirom da pola noći nije spavala.
Nakon što sam uradila sve od navedenog, totalno sam zabagovala šta ću da radim sa pozadinom. Pitala sam ostale za savet, neki su mi rekli da prefarbam pozadinu u drugu boju, da stavim more, da stavim nebo, da stavim stene. Bilo je različitih odgovora i različitih vizija moga rada.
Želela sam da slika bude topla, da bude nežna, da odaje utisak mira i harmonije, da bude mistična. Menjanje boje bi mi promenilo i koncept slike. Glava me je strašno zabolela, a umor me je stigao, tako da sam odlučila da uzmem pauzu i odem u sobu da se odmorim.
Oprala sam pribor, otišla u sobu i nekih dobrih pola sata sam ležala, sve dok mama nije dobila poziv od Peđe.
Ispostavilo se da su Peđa i Ivan otišli na vožnju pedalinom i zvali su da nas pitaju da li želimo da im se pridružimo.
Mama nije baš htela da idemo, ali for gods sake došla sam malo i da izčilujem (chill) na jezeru, ne samo da radim XD
Protrčale smo kroz obalu. Bilo je svačega što smo mogle da vidimo, ali nismo stigle jer smo žurile da se što pre nađemo sa njima.
Uspela sam da uslikam samo jednu kočiju koja mi se izuzetno svidela.
Pre ukrcavanja na pedalinu, čovek koji je držao te pedaline nam je rekao da bolje da patike ostavimo na obali, a torbe da dobro zaštitimo, jer postoje šanse da pedalina potone XD
Hajde to što sam slab plivač – preživeću, hajde to što ću da se pokvasim – preživeću, ali moj telefon neće! Da, to mi je bila jedina briga, ali na sreću pedalina je izdržala i dobrih sat vremena vozili smo se po divnom Srebrnom jezeru.
Išli smo i do vodoskoka, što vam ja ne bih lično preporučila da sami radite, tako da smo se skroz iskvasili. Momci su uskočili u vodu da plivaju malo, dok smo mi ostale na pedalini.
Bilo je prelepo. Srebrno jezero je zaista divno i treba ga posetiti 🙂
Kada smo se vratili u hotel, mama i ja smo se sredile, presvukle i sišle ispred hotela da se upoznamo da Nenadom i Maricom.
Moj prvi utisak je bio „Bože kako samo izgledaju kul“. Pre nego su došli Peđa ih je baš nahvalio, tako da sam jedva čekala da vidim šta će oni da rade na ovoj likovnoj koloniji.
Došlo je vreme ručka, vreme da se bolje upoznamo sa Nenadom i Maricom. Tokom ručka saznala sam da su oboje veoma popularni i da su njihovi radovi znatno cenjeni u svetu.
Zajedno rade murale, a Nenad takođe oslikava majce neon bojama koje kasnije prodaje na raznim dešavanjima.
Ima tu još dosta toga o Nenadu i Marici, no više toga saznaćete u nekom od mojih narednih postova, u kojima sam vam spremila intervju sa Nenadom 😀
Ostatak dana je prošao u radu i u priči. Dosta toga sam uradila danas i veoma se ponosim svojim radom i idejom da stavim ruže u sliku. A videćemo i šta sutrašnji dan nosi.
To bi bilo to što se tiče drugog dana na likovnoj koloniji! Kao što možete da vidite, više se radi na likovnoj koloniji nego što se uživa, ali zbog toga smo i došli tamo, zar ne? 😉
Treći dan u likovnoj koloniji je zabavniji, a sutra ćete moći da pročitate više o njemu!
Uživajte u novim postovima, a ukoliko još uvek niste, obavezno pročitajte prvi deo moje priče sa volonterskog kampa u Italiji:
Verujem da će vam se izuzetno svideti 😉
Takođe, ne zaboravite da pročitate moje najnovije blog postove:
