Pozdrav svima i dobrodošli u novi post na mome blogu! Danas sam tu sa vama da bih vam podelila jedan STORYTIME vezan za period kada su ljudi iz moje škole saznali da se bavim blogovanjem i videli moje statistike.

Ovaj post je prvenstveno napravljen da pomogne svima vama da prevaziđete brigu o tome šta će drugi pričati o vama i kako će ljudi tumačiti vaše hobije, posao ili ciljeve koje možda želite da postignete.

Odakle da počnem…

Svoj blog otvorila sam kada sam bila izuzetno mlada, u tom periodu imala sam 14 godina i završavala sam osnovnu školu. Ljudi iz moje osnovne škole znali su da se bavim blogovanjem, međutim nikada nisu ništa spominjali vezano za moj blog ili činjenicu da sam ja blogerka. Tako da kada sam došla u srednju školu, očekivala sam da će ljudi normalno reagovati na moje zanimanje, pogotovo iz razloga što su u moju školu išli neki od izuzetno popularnih youtubera poput Enn La Rush.

Nikada nisam spomenula svoj blog, ali je svako mogao da ga vidi, iz razloga što kada sam razmenjivala instagram profile sa mojim novim prijateljima, uvek sam davala svoj glavni nalog @ememblog.rs.

Moje odeljenje je bilo prilično razumno po pitanju moga bloga, međutim nakon nekoliko meseci pojedini drugi smerovi kao i godine počeli su da pričaju o meni i mome blogu u prilično negativnom smislu.

U početku nisam znala da se o meni priča iza mojih leđa, sve dok nekolicina učenika nije počela to da pokazuje. Ponekada kada bih izlazila iz učionica ili kada bih prolazila hodnicima čulo bi se vikanje „Opaa eto nam je BLOGERKA.“, bilo je i trenutaka kada su pokušali da me iznerviraju sa komentarima „Mogu li da dobijem reklamu?! Omg eno je EMEM! Da li bi mogla da mi zakažeš seansu?“.

Na moju sreću, još pre nego sam došla u srednju školu, na internetu navikla sam se da dobijam pozitivne komentare, kao i dosta hejta, pa me ove reči učenika nisu toliko doticale.

Koliko god su pokušavali da me isprovociraju, koliko god su snimali negativne live videe o meni i koliko god su me tračarili iza leđa, nikada nisu uspeli da dostignu svoj cilj.

Tako su moji hejteri iz škole se polako utišavali i u roku od par meseci, više ni reč nisam čula ni od koga.

Ovo je deo kada bi ova priča trebala da se završi? Zar ne?

Ako ste pomislili da je ovo kraj, grdno ste se prevarili….

Kako su meseci i godine prolazili, stekla sam puno divnih prijatelja u mojoj školi, napravila sam nikada lepšu konekciju sa ljudima iz mog odeljenja i moju školu, nastavnike, radnike, kao i učenike, sam izuzetno zavolela.

Tada, upoznala sam neke od mojih najboljih drugarica, kao što su Sandra i Gara, koje često možete videti na mome profilu, obzirom da stalno idemo na neke photoshootinge.

Baš kao što sam rekla, godine su prolazile, samim time moj hobi je prešao u moj biznis, blogovanje je postalo značajan deo moga života. Sa prolaskom godina, moja publika je rasla, sa samo 5,000 ljudi, došla sam do 60,000 redovnih blog čitalaca i 25,000 pratilaca na instagramu! Gostovala sam u raznim TV emisijama (kanali LinkTV, RTS), bila sam zvana na svaki Bloger Fest festival, uspostavila sam saradnje sa nekim od najvećih brendova kao što su NonStop Fitness, Kiwi, IonicKiss, Bloger Fest, Golden Rose, Gifty, Wicked Serbia, Jasmin, kao i saradnje sa raznim barovima i restoranima, kao što su Smokvica, House Lounge Bar i Selfie Muzej Expose.

Od bloga i instagrama sam počela da zarađujem i uspešno sam kreirala svoj brend EMEM.

Moglo bi se reći da za tih par godina, uzela sam blog baš za ozbiljno i trudila sam se da svoje ciljeve ispunim, a želje pretvorim u realnost.

Ali, sa svakim uspehom, sa svakom podrškom, dolaze ljudi nezadovoljni svojim životom koji imaju veliku potrebu da šire hejt, mržnju i laži o osobi koja je uspela u nečemu.

Sada, ukoliko ste redovno pratili moj blog, onda znate da ja izuzetno volim da delim sa mojom mlađom i starijom publikom šta sam to naučila novo i životne lekcije i iskušenja pred kojima sam bila.

Tako sam jednog dana podelila jednu životnu lekciju, zvanu „Nikada ne znate šta se krije iza jedne osobe“, koja je praktično bila objava o tome kako sam ja ranije sudila ljudima na osnovu njihovog ponašanja i izraza lica, sve dok to „suđenje“ nisam osetila na svojoj koži i odlučila da se promenim na bolje. U tom postu sam uradila jedan eksperiment gde sam pružala ljudima šansu da ih bolje upoznam, pre nego nekoga osudim i moj eksperiment se veoma uspešno zavšrio i mogu priznati da se od tog eksperimenta osećam znatno bolje, a i mnogi moji čitaoci su mi pisali putem maila i u dm kako je taj post i njima pomogao da prevaziđu osuđivanje, kako bi naš narod rekao – „Ne sude knjizi po koricama“.

Međutim……Storytime ne bi bio storytime da se nešto nije izdešavalo XD

Narednog dana jedna devojka, koju nećemo imenovati radi njene privatnosti, mi je došla sa rečima „Kako si mogla to da uradiš? Zar te nije sramota? Grešiš i samim time povređuješ druge“. Nisam znala o čemu se radi, dok nisam saznala da sam pod primer u mome postu navela da sam jednoj devojci koju ona poznaje i koja ide u školu, sam sudila pre nego sam je upoznala. No, ja sam jasno navela da je to bila GREŠKA koju sam napravila, i da je devojka zapravo jako gotivna, pored toga to nije bila poenta moga teksta.

Pre nego sam stigla da objasnim o čemu se radi, informacija je prenešena velikom broju ljudi u školi, uključujući tu devojku, a informacija je glasila da sam ja javno „vređala“ devojku.

Nažalost, radi privatnosti svih ljudi upletenih u priču, ne smem deliti više informacija. No, ono što mogu reći je da sam zbog laži, dezimformacija i loše protumačenog teksta, završila kod razrednog starešine i psihologa, gde sam konačno uspela da objasnim da je u pitanju dezimformacija i da ljudi jednostavno žele da sabotirau mene i moj blog. Uz dokaze, jasnu priču i moje izvinjenje devojci ukoliko se uvredila tim postom, ova priča je prošla zaboravljena.

Pored ovoga, pojavljivali su se razni incidenti. Često bi mi prijatelji prenosili šta se dešava sa strane i ko je šta rekao za mene, sve dok ih nisam rekla da me zaista ne interesuje šta ko priča, sve dok mene ne upliću u problem.

Od tog dana, i ako su postojale razne priče o meni, niko od mojih prijatelja mi nije spominjao ništa i pravo da vam kažem tako se srećnije i mirnije živi.

Lično, ne interesuje me šta drugi misle o meni, jer svako gradi svoje mišljenje o nekome na osnovu onoga kako oni doživljavaju tu određenu osobu. Ne moguće je voleti svakoga, jer svako možda naše, ličnom ukusu i izboru prijatelja kojima želimo biti okruženi, ne prija, zato smatram da svako može da gradi kakvo god želi mišljenje o meni, sve dok ne pokušava da naudi meni ili mome biznisu. Ja sam srećna sa svojim životom, srećna sam sa ovime čime se bavim, srećna sam što imam tu šansu da zarađujem novac na ovako lep način, srećna sam što imam publiku koja me podržava, voli i sluša moje savete.

Zadovoljna sam i zato neka ljudi pričaju šta god požele.

I ako sam rekla prijateljima da me ne obaveštavaju o tuđim mišljenjima i teorijama o meni, iznenadila sam se kada mi je jedna prijateljica prenela da su čak četiri moja hejtera, koji su me zezali iz razloga što se bavim blogovanjem, zapravo i sami postali blogeri.

Mada moram da dodam da je ta njihova definicija bloga izuzetno zanimljiva, jer izgleda da se svi trude da budu blogeri, a ne znaju ni šta znači biti bloger.

I tako….

Do juče hejter, danas pokušavaju isto i ja im iskreno želim svu sreću.

Neću ulaziti dublje u ovu priču zbog pre svega privatnosti tih ljudi, zato ću post završiti na ovome, i ako iza svega ovoga što sam vam ispričala postoji dublja priča o njihovom načinu blogovanja.

Poenta ovog storytime-a bila bi da se ne obazirete na hejtere, ne obazirite se na to šta će ko drugi da misli o vama i šta će ljudi da govore. Ukoliko imate svoj cilj, idite ka njemu i ne dozvolite da vam iko govori šta trebate, a šta ne trebate da radite. Zajedno sa uspehom, uvek će biti hejtera, a na vama je da li će te pokleknuti pred njima i nervirati se šta ko od njih ima da kaže, ili će te uzeti stvari u svoje ruke i fokusirati se na vaš lični razvoj i vaše snove, za koje verujem da će se ostvariti ako verujete u njih i radite za njih.

To bi bilo to za ovaj post, pročitajte i sledeće objave, jer sam sigurna da će vam se svideti:

Pratite i moje druge društvene medije:

Slične objave