Zdravo svima i dobrodošli u moj novi post na blogu! Za danas sam vam pripremila malo drugačiji post od ostalih 😀 Pre neki dan sam listala moje stare slike u Galeriji i našla sam neke iz 2016/2017 godine, kada sam imala 14 / 15 godina. O bože…kada sam videla slike, nisam mogla da verujem! Ova priča je o periodu kada sam bila opsednuta Korejom i koreancima, mislim da će se mnogim tinejdžerima svideti ovaj post. Za malo starije, čisto sumnjam, ali tu smo da se zabavimo ;D

Sve je počelo kada sam raskinula sa mojim prvim dečkom. Kao i svaki tinejdžer, bila sam u očaju, možda čak i previše jer sam u jednom trenu, prestala da jedem i izlazim napolje. Drugarica mi je u tom periodu poslala jednu korejsku pesmu “War of Hormone”. Ranije sam čula za popularnu korejsku grupu BTS, ista ta drugarica mi je pustila tu muziku kada smo bile na pripremama za srednju školu i moglo bi se reći da sam imala neutralno mišljenje o njima, ali sam slušala par pesama. I tako, dok sam prolazila kroz taj neki bol uveličan 10x, odlučila sam da se skroz promenim, tako da niko ne može da me prepozna. Prvo sam htela da se postanem hip hoperka i reperka, ali pošto mi hip hop i rep u to vreme nije najbolje išao, obrzo sam odustala. I opet se vraćamo na trenutak kada sam slušala pesmu War of Hormone i na pamet mi je pala fantastična ideja! Šta ako počnem koreaboo život?

Šta znači koreaboo? Dozvolite da vam objasnim 🙂

Koreaboo je osoba koja nije iz koreje a pretvara se kao da jeste: uči Korejski, priča kao korejka/koreanac, sluša kpop i slično.

Početak je bio lagan. Postoje dva festivala u Beogradu, a to su Japanizam i Chibicon, to su anime festivali gde ljudi koji vole anime dolaze. Ali uglavnom u Beogradu ili generalno u Srbiji, 85% ljudi koji gleda anime, voli i kpop. Tako da je to bilo savršeno mesto da upoznam kpop fanove, a neke sam već i znala.

Kada je došao Japanizam 2017 kpopera je bilo svuda. Bukvalno sve je bilo kpop, kpop stikeri, kpop jastuci, kpop bedževi, ljudi premaskirani u Koreance. Tako da je bilo lako uloviti kpop prijtelje, sa obzirom da kome god pridješ u ovom community-u svako će da te dočeka raširenih ruku, jer si ti dragi moj kpop fan 😉

Na japanizmu je bila jedna grupa koja je plesala uz Korejsku muziku i ispostavilo se da su svi iz jedne iste grupe, kojoj ime neću pisati, zato što planiram žešće da izbacim istinu na videlo malo niže u postu XD

Tako sam odlučila da ser priključim kpop plesnoj grupi….

Kpop plesna grupa bila je sve o čemu sam tada sanjala. Pratila sam svaku grupu, znala sam sve o svakom idolu, pratila sam dešavanja, evente, idol instagram profile, nove pesme, SVE. Tako da kada sam došla u grupu, prva pesma uz koju smo učili koreografiju bila je Hyuna – Babe.

O majko, niste bili svesni koliko sam bila srećna kada smo učili tu koreografiju, pošto je Hyuna bila moj kpop idol. (I dalje je majka kraljica zajedno sa CL i Sunmi)

Mada moram da priznam bilo je teško, ali nakon što bi završili koreografiju svi bi se družili i izašli negde na Booble Tea, što je tada bila poslednja moda!

Vremenom stekla sam zakon prijatelje, i onda su počeli izlasci…

Izlasci su uglavnom bili u Ušću ili u nekom parkiću gde bi mogli da slušamo kpop i plešemo uz njega. U slobodno vreme bi se takmičili ko zna više o koreancima i ko više i bolje može da ih imitira.

Oh ti izlasci su bili ekstra smešni i kada ih se setim ne znam kako me nije bilo sramota da idem niz ulicu i na sav glas pevam kpop pesme XD

Slušanje kpop-a i ulazak u kpop grupe je bila samo prva faza, uskoro sam i nju prešla i par puta bih se šminkala kao korejka i oblačila kao kpop idol.

Jedan veliki minus kod mene jeste to što ja imam ekstremno male trepavice, koje su ekstra svetle i umesto da idu ka gore, one idu ka očima (dole), tako da više izgleda kao da uopšte nemam trepavice, što mi je omogućavalo da se našminkam kao kpop fan, idol, zovite to kako hoćete XD

U jednom period-u moja kpop opsesija je prevršila svaku meru…

Počela sam da čitam fan faction-e, OMG sada kada pogledam na te fan factione koje sam tada gledala smuči mi se XD

Za one koji ne znaju, ovo su fan factioni…

Ukratko, priča koja se odigrava izmedju vas i nekog iz boy grupe (uglavnom bts jer znate, oni su THE most popular).

Sećam se tačno da sam pratila jednu priču “Enemy or Lovers”, koja izgleda više ne postoji na youtube-u, jer ne mogu da je nadjem…

O bože…radilo se kako sam ja kao čistačica, i zaljubila sam se u sina bogataša koji vodi veliku firmu, sin je bio Jungkook (jedan član bts-a), i on je trebao da se ženi sa jednom tamo devojkom. Onda se zaljubio u mene, jao bože svašta je tu bilo i kunem vam se srce mi je zadrhtalo samo kada bi pisalo “I love you Y/N” (your name). Što je inače bilo totalno ne zdravo, jer to je kao da si zaljubljen u kopjuter -.-

Da stvari budu još gore, moja prijateljica je napravila jednu grupicu zvanu EXL i tu smo bile ona i još dve devojke, zajedno sa mnom i mi smo vežbale da odemo jednog dana u Koreju i učile smo korejski , čak smo se i pravile da je naš život, život slavnih kpop ženskih idola.

*Poenta priče, velika opsesija, ne radite to kod kuće, kpop je 18+ XD*

Mada, to nije bilo dovoljno, moja plesna grupa je planirala takmičanje u kpop-u na sledećem Chibicon-u i jako sam želela da idem. Da bih se dokazala otišla sam na…..kpop žurku….

Eh to mi je omiljeni deo priče, jer nema takve žurke kakva je kpop žurka XD Znači vidite ovako, kada odete na kpop žurku imate dve klase:

  1. Oni koji plešu na podijumu (high liga)
  2. Oni koji navijaju za ove na podijumu i pevaju pesme

Well generalno, pošto sam tada bila u najpopularnijoj kpop grupi u Beogradu, plesala sam na podijumu sa društvom, pred tonu ljudi.

Dap…nekih dobrih godinu dana sam bila opsednuta Korejom. Kao na primer, htela sam da naučim korejski, da se ofarbam, išla sam na kpop žurke, družila sam se sa kpop grupicom, bila sam uvek u centru kpop grupe sa ostalima, plesali smo svu gde smo stigli i pevali bi korejske pesme na sav glas, zamišljali bi da smo u Koreji, zamišljali bi da smo u vezi sa našim idolima. Bilo je tu svašta 😀

Nažalost, ili na sreću, sve zavisi iz koga ugla gledamo. Moja kpop opsesija se završila krajem prve godine srednje škole. Kpop grupa u kojoj sam išla konstantno je birala da se takmiče osobe koje je glavna plesačica volela. Volela je jednog dečka i jednu devojku, a svi njihovi prijtalji su bili njeni mezimci. Tako da su oni dobijali dodatne besplatne časove čitavih koreografija, dobijali su da idu na takmičanja i razne neke privilegije. To je mene iznerviralo (znajući mene lako puknem), i onda sam napustila grupu. Bilo je toliko tinejdžera koji su plesali fantastično i koji su bili potencijal, a nikada nisu bili izabrani.

Tada je prestalo družene sa generalno 98% ljudi koje sam poznavala tada i vratila sam se na staro. I ako sam bila koreaboo, uvek sam poštovala sebe i imala sam svoje granice, kao na primer napolju bih bila najkasnije do 22:00, doduše tada bih morala da budem kući, nikada nisam išla u privatne klubove kao moje društvo i nisam bila u nekakvim tajnim savezima koje su oni imali. Što je dobro, jer sam na kraju krajeva poštovala sebe i makar sam malo bila pri zdravoj svesti XD

Kasnije sam i onih 2% izgubila, ali ne žalim, zato što sam napustila tu opsesiju i čitav koreaboo svet, mogla sam da se posvetim više instagram blogu, čitanju knjiga, spasavanju životinja i volonterskom radu. Tada sam upoznala i moju sadašnju ljubav.

Ne mogu reći da sam 100% napustila sve što sam nekada volela. Na primer veliki sam ljubitelj Azijske kulture, volim anime i imam preko 150 anime-a ogledanih (i ako već pravim anime pauzu od par godina) , obožavam azijsku tehnologiju, ponekad volim da odslušam dobre stare kpop pesme i jedna od najomiljenih stvari koje volim da radim jeste da gledam KDRAME.

Ovo vam je neka moja koreaboo priča kada sam imala 14/15 godina. Iskreno ne kajem se što sam bila koreaboo, jer sam upoznala različite ljude, postala sam više socijalna i naučila sam da volim ljude koji nisu samo belci, već i one žute i crne. Svi smo mi isti na kraju krajeva.

Takodje, u moju zgradu se uselila jedna žena sa detetom i predpostavljam da su iz Kine, sa obzirom da ne pričaju Japanski, a ni Korejski (ne pitajte me kako znam, naučila sam napamet kako jezici zvuče XD), tako da možda naučim nešto na kineskom i poželim im dobrodošlicu, ko zna 😀

P.S. Ne zaboravite da posetite moje najnovije objave na blogu: