Bila sam na dosta javnih govora, tako da bi se moglo reći da sam čula zaista puno dobrih, ali i loših javnih govora. Par puta sam trebala da držim javni govor i moglo bi se reći da nisam prošla najbolje, sva bih se znoji, noge bi mi se tresle, usta sušila i tu bi bila ta strašna vrtoglavica koja me je svaki put naterala da se pitam “kada ću se samo srušiti”. U to vreme mislila sam da sam jedina koja ima ovakav problem, onda sam gledala videe drugih govornika i ispostavilo se da je većina njih isto imala tremu kao ja, isto im je drhtao glas i isto su bili ne spokojni. Zapitala sam se, zašto svi mi imamo te strahove i da li ti strahovi utiču na naš performans pred publikom.

Dosta sam istraživala i raspitivala se o tome kako da što manje pokažemo straha i kako da u isto vreme zainteresujemo publiku za naš govor i evo šta sam otkrila….

Usput, posetite još 2 posta koja sam napisala na temu javnog govora, a to su:

1. OBJEKAT U RUCI

Objekat u ruci je jedan od odličnih trikova koji se ne koriste samo u javnim govorima, već i na sastancima kompanija i u političkim razgovorima. Kada ste izašli na scenu prvi minut je najvažniji i za to vreme morate zainteresovati publiku. Ukoliko publika u vašoj ruci vidi da držite odredjeni objekat, oni će se zapitati “Šta će da uradi sa tim objektom?” i već prvog momenta oči publike su na objektu koji vi držite i tada trebate početi sa govorom. Poenta je da prve sekunde kada stupite na scenu zainteresujete publiku, ali ne vašim savršenim govorom koji ste pripremali danima i noćima, već kratkim “skečom” ukoliko tako možemo reći. Kada držite nešto u ruci vi ste uradili nešto što bi retko ko uradio kada izlazi na binu. Kada gledate nekog političara ili neke javne govore, uglavnom je tu čovek u super skupom odelu koji priča bez prekida. Uvod treba biti originalan i interesantan, a donošenjem svakodnevnog objekta na binu stvara upitnu sliku u ljudskim umovima, i zato je ovo jedan od najboljih načina da uhvatite pažnju publici.

2. POKRET PUBLIKE

Kada ste publiku zainteresovali slikom koju vide, vreme je da ih zaineresujete vašim malim skečom. Neka objekat koji ste izabrali bude vezan za vaše predavanje, a onda uz pomoć humora napravite mali poučni skeč koji će da traje oko 20 sekundi maksimalno. Tim kratkim skečom trebate nasmejati publiku i naterati ih da vas slušaju. Ali koja je poenta ako ljudi samo slušaju? To vremenom smori svakog čoveka. Zato odmah nakon skeča postavite neko pitanje. Dosta ljudi koji su zaista napravili istorijske govore, su tokom tog prvog minuta uspeli da nasmeju publiku, zainteresuju je i ubace je u razgovor. Da li ste primetili kako ljudi koji drže govor često govore pri početku “Dignite ruku ukoliko ste videli ovo”, “Dignite ruku ukoliko ste čuli za ovo”. Morate naterati publiku da razgovara sa vama, ukoliko želite da slušaju i povežu se sa vama i vašom pričom.

Povežite se sa publikom.

3. PRVI MINUT JE BITAN

Prvi minut je najvažniji! Potrebno vam je 60 sekundi da zainteresujete publiku za ono što pričate. U tih 60 sekundi ukoliko uspete da nasmejete publiku, da ih naterati da vas punih 60 sekundi gledaju bez da skreću pogled, da vas pažljivo slušaju i razgovaraju sa vama kada je potrebno, onda ste uradili dobar posao i možete započeti vaš govor. Čula sam dosta fascinantnih govora koji su toliko moćni, ali ih je malo ko slušao jer je početak bio loš. Mnogi ljudi odmah započinju sa svojim mudrim govorima i predavanjima, što već taj prvi minut smori publiku do te mere da i da pričate najlepši govor ikada niko vas neće slušati. To vam isto dodje kao da ste u školi, kada profesor počne sa predavanjem gradiva i samo o gradivu je reč deca se žešće smore, a ukoliko priča počne interesantno svako dete u učionici će da sluša.

4. PRIČE

Nakon što ste uhvatili pažnju publike, nakon što vas publika pomno prati i odgovara na vaša pitanja, vreme je da započnete svoj govor, a najbolja strategija u započinjanju govora je da počnete da pričate priču. Sada ću vam ispričati jedan jednostavan koji mi se desio pre mesec dana, pažljivo slušajte priču.

Ja nisam volela istoriju, još manje sam volela da idem na ekskurzije koje su se uvek završavale sa dvosatnim govorima i mojim razmišljanjima “Dragi godpode Bože, šta mi je ovo trebalo”. Kad god bih otišla na neku ekskurziju i kad god bi stigli do odredjene istorijske lokacije, sačekao bi nas vodič, koji bi iste sekunde počeo sa pričom o istorijskim dogadjajima, datumima dešavanja, ljudima koji su tu bili.

“Zdravo deco, ja sam Maja i trenutno se nalazimo na mestu ___________ gde se vodila bitka ___________ koju je vodio ___________ sa njim su bili _____________ godine _______ protiv __________ i _______________.” – ako mene pitate ubijanje u pojam. Iste sekunde se isljučim i počnem sa planiranjem šta ću raditi sledeće nedelje. Da ne bih morala da slušam ove očajne govore, prestala sam da idem na ekskurzije.

No, pre mesec dana sam otišla na volonterski kamp u Italiji, u ugovoru nije bilo da ćemo ići na neko istorijsko mesto i slušati neku istorsku priču, ali igrom slučajnosti završili smo u Montesole-u, mestu prepunom istorijskih dogadjaja. Znajući mene već sam odustala od slušanja još jedne istorijske priče, kada su me reči našeg vodiča ostavile zbunjenu.

“Dobrodošli u Montesole, mesto puno istorijskih dogadjaja kroz koje ćemo sada proći. Ali ne očekujte da čujete još jedno istorijsko predavanje, to je zaista dosadno i ja to ne radim, počnimo sa jednom igrom koja se meni mnogo svidja. Recite svoje ime i nadjite reč koja vas opisuje, ali ta reč mora da ima prvo slovo početno slovo vašeg imena.” Bila sam šokirana i iste sekunde sam krenula da razmišljam šta ću reći. Nakon čega je priču započela kao neku bajku. Svi smo je pomno slušali i na svo njeno pitanje smo se trudili da nadjemo odgovor. Ona je pravila zagonetke, logička pitanja i slično. Punih 4 sata mi smo slušali o istoriji tog mesta i igrali smo se.

Mogu vam reći da danas da me u pola dana ili noći pitate za istoriju mesta Montesole mogla bi sve od A do Š da vam ispričam.

Zašto baš priča?

Uz pomoć priče vi publici stvarate vizuelnu sliku dogadjaja koji su na temu o kojoj ćete svakog minuta početi sa diskusijom. Uz pomoć te vizuelne slike vi ćete uspeti da zadržite pažnju publici dovoljno dugo da ih uvedete u priču i da im ne bude teško da vas slušaju koliko god je potrebno da bi saznali kraj priče koju ste počeli da pričate.

5. GLUMA

Pokreti tela su od velike važnosti kada pričate priču i nikako ne smete da zaboravite da kada ste pred grupom ljudi i pričate priču, vi zapravo držite performas. Izaćite iz vaše prijatne zone i odglumite priču koju pričate, udjite u likove te priče i ukoliko uspete da naterate ljude da jedva čekaju da čuju šta će se sledeće desiti ili još bolje, ukoliko uspete svojom glumom da naterate ljude da se emotivno povežu sa likom kojeg glumite onda ste odradili 50% govora. Vaš cilj nije da izadjete na binu i ispričate neke mudre stvari i odete sa bine, vaš cilj je da se nakon vašeg performasa ljudi osećaju kao da žele da urade nešto sa svojim životom, da žele da se promene na bolje i da kada izadju iz te sale oni počnu sa menjanjem njihovog života na bolje.

6. POENTA PRIČE / ZAKLJUČAK

Nakon što ste im ispričali priču, odglumili dogadjaj koji se desio a vezan je za vašu prezentaciju, ljudi će želeti da čuju kraj, ljudi će želeti da znaju šta se onda desilo i pre svega hteće da čuju zaključak koji im vi iznesete.

P.S. Posetite neke od mojih predhodnih objava: