Ko ne bi voleo da samo jednom pročita gradivo i da bude spreman za odgovaranje koje ga sutradan čeka u školi. Mada nažalost, to je ne moguće, učenje zahteva puno vremena, energije i koncentracije. Danasnja deca u većini slučajeva nemaju ni jedno od ta tri. Ovim putem ih ne krivim, znam kako im je jer se i ja još uvek obrazujem i znam kako je imati problema sa učenjem gradiva. Na sreću, kroz ove silne godine učenja, naučila sam kako najbrže i najjednostavnije da naučim gradivo i budem spremna za test ili odgovaranje koje mi se bliži.

Uglavnom, najveći problem je koncentracija. Tinejdzeri, ponekad čak i odrasli ljudi su toliko u toj današnjoj elektronici, da je teško da se vrate u realnost. Sednemo da učimo, a onda tokom čitanja gradiva, shvatimo da nemamo pojma šta smo pročitali jer smo do malopre mislili o tome ko nam je lajkovao sliku, ko šta radi ili koji smo level u igrici. Ponekad se i dešava da samo učenje predstavlja ogroman problem kod deteta, deca su pod stresom, znoje se, dirhte ili jednostavno polude, što je sada van svih mogućih granica. Za sve je kriva današnja elektronika i roditelji.

Ali, mi ne možemo da zaustavimo razvoj elektronike, kao što ne možemo da zaustavimo nas same od pronalaženja načina da ponovo budemo na telefonu, umesto za knjigom. Jedino što možemo uraditi je uvesti neka pravila.

1. PRATITE NASTAVU U ŠKOLI

Praćenje nastave u školi je od velikog značaja za vaše učenje. Praćenjem nastave, vi slušate o onome što profesor priča i momentalno stvarate sliku u vašoj glavi, registrujete njegove reči i pamtite ih. Kada pratite nastavu u školi moglo bi se reći da vam to ostane sveže u glavi i sve što treba da uradite je da kad dodjete kući dva puta pročitate gradivo, onda ste slobodni do uveče, uveče pročitajte gradivo i već ćete ga znati napamet, a ukoliko ste primetili samo ste 15-ak minuta izdvojili za učenje.

2. ISKORISTITE ODMORE ZA TELEFON ILI NE BITNE ČASOVE

Kriza za telefonom može da nas izjede i zato je najbolje koristiti telefon tokom odmora ili tokom ne bitnih časova. Vi ćete se zasititi telefona i nećete sebe mučiti konstantnim mislima, šta trenutno propuštate na netu.

3. UČITE SVAKI DAN U ISTO VREME

Učenje svaki dan u isto vreme je najbolji savet koji možete da dobijete. Hajde da kažemo da se vraćate iz škole u dva sata, dok se raspremite i ručate biće 3, onda neka vam period za učenje bude od 15h-17h. U početku će biti teško da se naterate da učite, ali verujte mi, nakon nedelju dve, nećete moći da ne učite u tom periodu. Koncentracija će vam biti na maksimumu i lagano ćete učiti gradivo.

4. HVATAJTE BELEŠKE

Jedna dobra caka je da hvatate beleške dok profesor priča. Imajte neko malo blokče gde ćete hvatati ono najbitnije što profesor kaže. Ovim putem nećete dozvoliti koncentraciji da vam opadne, a imaćete i beleške.

5. PROČITAJTE CELU LEKCIJU, PA ONDA PONAVLJAJTE

Pre svega pročitajte celu lekciju, pa onda ponavljajte. Morate pročitati prvo celu lekciju da bi znali o čemu se radi u njoj, šta su ključne stvari koje ćete učiti i na koje segmente u knjizi da se fokusirate. Kada pročitate sve, podvucite najbitnije i krenite sa čitanjem i ponavljanjem.

6. RASPOREDITE GRADIVO

Napravite raspored vašeg gradiva. Vi možete da odlučite da naučite sve odjednom ili možete da se odlučite sa podeljeno gradivo. Kada rasporedjujete gradivo ili ga rasporedjujte od najtežeg ka najlakšem ili ga rasporedite po sličnosti predmeta i gradiva.

na primer. fizika i hemija su uvek povazani, tako da ta dva učite u paketu.

7. PODVUCITE KLJUČNE REČI I DOGADJAJE

Podvlačenje ključnih reči može biti od velike koristi, kada podvlačite te reči vaše oči pažljivo gledaju šta vi podvlačite i pamte sve od reči do reči. Takodej to pomaže da brzo nadjete važno grdivo koje trebate naučiti.

8. PRESLIŠAVAJTE SE PONAVLJUJUĆI SUŠTINU LEKCIJE

Mnogi se preslišavaju od reči do reči iz knjige,ali to nije rešenje za lako učenje. Bitno je da se preslišavate suštine leksije, a ono izmedju, već ćete popuniti kako znate i umete.

Jednom su nam u školi pričali kako se danas prave knjige: istorije, srpskog, biologije…. Vidite, nekada knjige su bile tanke i male, onda svakim novim izdanjem knjige, pisac upotpunjuje knjigu sa još više podataka ili ubacuje konfjuzne reči, da bi knjiga imala više teksta i da bi izgledala privlačnije kupcima. Tako da svako novo izdanje knjige ima pre 80% ne potrebnih informacija, fraza, reči i rečenica. Ukoliko vaša knjiga ima 200 strana, u originalu celukupnog gradiva treba da bzde 50 strana, maksimum 60.

9. KORISTITE TEHNIKE PAMĆENJA

Koristite tehnike slikovnog pamćenja, asocijacije, akronime…Mnogima ovo pomaže tokom učenja.

10. DRUGI IZVORI + ZANIMLJIVOSTI

Takodje probajte da nadjete to gradivo putem drugih izvora kao što su stari udzbenici vaših roditelja, wikipedija ili enciklopedija. Meni je uvek pomagalo da nadjem neku zanimljivost koja ne piše u knjizi. Ta zanimljivost je uvek jako interesantna za čitanje, tako da je možete samo jednom pročitati i onda kada kažete profesori tu zanimljivost koja ne piše u knjizi, on će se oduševiti!

Ponekada nam izgleda da je učenje ne moguća misija, ali ništa nije ne moguće ukoliko se potrudite! Srećno 😉

P.S. Posetite moj instagram @ememblog.rs