rodicom, majkom, ocem i ljudima koji nas okružuju igraju ključnu ulogu u oblikovanju nas kao osoba i naših stilova vezivanja.

Stilovi vezivanja su obrasci ponašanja i emocija koji nastaju u samom detinjstvu i nastavljaju da utiču na naše odnose, veze i život u odraslom dobu.

Onog trena kada razumemo naš stil vezivanja, kako je on nastao i kako on utiče na nas kao osobe, možemo dobiti jasan uvid u naše nefunkcionalne obrasce koje prenosimo sa sobom u odnose koje gradimo sa ljudima oko nas, ili specifično sa našim životnim partnerima.

Ovime možemo dobiti neverovatnu pomoć pri tome da svesno damo fokus lečenju naših trauma i nefunkcionalnih dinamika, što nam na dalje može pomoći da izgradimo sebe kao mnogo funkcionalniju osobu, i osiguramo sebi budućnost punu zdravijih i ispunjavajućih odnosa, kako sa sobom, tako sa našim partnerom i naravno svetom koji nas okružuje.

Kao neko ko konstantno uči o stilovima vezivanja, kako kroz edukacije tako i kroz praksu, osećam snažnu potrebu da sa vama podelim neke uvide i informacije koje sam stekla kroz svoj proces lečenja mog stila vezivanja.

Tim povodom želim vam srdačnu dobrodošlicu u novi post na mome blogu: „Stilovi vezivanja: Kako naša prošlost utiče na naše sadašnje odnose i veze?“


RAZLIČITI TIPOVI STILOVA VEZIVANJA

Postoje četiri glavna stila vezivanja, a to su: sigurni stil vezivanja, anksiozni stil vezivanja, odbacujuće – izbegavajući stil vezivanja i strašljivo – izbegavajući stil vezivanja.

Hajde da malo detaljnije razmotrimo svaki od njih:

  1. Sigurni stil vezivanje (Secure Attachment Style): Ljudi koji imaju sigurni stil vezivanja obično se osećaju komforno sa emocionalnom intimnošću i sposobni su da jasno komuniciraju svoje potrebe i granice. Imaju pozitivan stav prema sebi i svojim odnosima i veruju svom partneru.
  2. Anksiozni stil vezivanja (Anxious Attachement Style): Ljudi koji imaju anksiozni stil vezivanja obično su anksiozni i zabrinuti zbog svojih odnosa. Mogu da se osećaju nesigurno i boje se napuštanja. Često traže utehu i validaciju od svojih partnera. Ne znaju da postave i poštuju granice, i u svojim odnosima često overthinkuju mnoge aspekte u samoj vezi.
  3. Odbacujuće-izbegavajući stil vezivanja (Dismissive Avoident Attachment Style): Ljudi sa odbacujuće-izbegavajućim stilom vezivanja obično izbegavaju emocionalnu bliskost, traže puno ličnog prostora i mogu delovati distanicirano. Mogu imati negativan stav prema sebi i svojim odnosima, i skloni su da prioritet daju svojoj nezavisnosti pre nego emocionalnoj povezanosti.
  4. Strašljivo-izbegavajući stil vezivanja (Fearfull Avoident Attachment Style): Ljudi sa strašljivo-izbegavajućim stilom vezivanja obično imaju konfliktne osećaje u odnosima. Mogu želeti emocionalnu bliskost, ali se istovremeno boje nje. Mogu imati negativan stav prema sebi i drugima, i mogu imati problema da se povežu sa svojim partnerima zbog strahova i nepoverenja.

KAKO NAŠI STILOVI VEZIVANJA UTIČU NA NAŠE ODNOSE?

Naši stilovi vezivanja mogu imati značajan uticaj na nas i na odnose koje sklapamo sa svetom oko sebe.

Osobe sa sigurnim stilom vezivanja obično imaju zdravije odnose u kojima vlada zdrava komunikacija, zdravo postavljanje granica, poverenje, empatija i balans.

Međutim, ono što mnogi ljudi greše kada istražuju stilove vezivanja, jeste to što na samom startu veruju da je sigurni stil vezivanja rođendan takav kakav jeste, da on nema mane i da ne postoji šansa ako su oni drugi stil vezivanja da postanu sigurni stil vezivanja u svojim osnosima.

Istina je sasvim suprotna od navedenih verovanja i o ovome su mnogi eksperti u partnerskim dinamikama pričali.

Pre svega niko se ne rađa sa određenim stilom vezivanja. Stilovi vezivanja nastaju u ranom detinjstvu kada dete prolazi kroz dva ključna doba, o kojima ćemo kasnije pričati, i gde i najmanja stvar može da utiče na samo dete i na njegovu psihu.

Baš zato što i najmanje stvari mogu da utiču na psihu deteta, koliko god samo dete imalo lepo i zdravo detinjstvo, uvek će postojati nešto što će biti okidač u detetovom mozgu i percepciji i što će pokrenuti neku od navedenih nefunkcionalnih dinamika.

Ono što je jedino razlika jeste to što osoba koja je imala zdravije detinjstvo i neke sitne okidače, lakše izlečiti sebe, nego što će to uraditi osoba koja je bila u nezdravom okruženju u svojim ranim danima.

Tako da sigurni stil vezivanja ne može da se rodi, ali može da se postane.

I ono što je bitno napomenuti jeste da i ako je sigurni stil vezivanja najzdraviji i u velikom broju slučajeva funkcioniše u miru i balansu sa sobom i svetom oko sebe, on takođe, kao i svaki stil vezivanja ima svoje prednosti i izazove.

Prednosti sigurnog stila vezivanjaPotencijalni izazovi sigurnog stila vezivanja
Imaju visoko samopouzdanje i veru u sebe.Umeju biti naivni.
Gaje ljubav prema sebi i znaju biti srećni sami sa sobom u bilo kom trenutku.Umeju da budu previše opraštajući.
Oni su osobe od povrenja. Znaju da veruju u druge, a i drugi njima izuzetno veruju.Ljudi znaju da iskoriste njihovu dobru narav, dok su oni previše razumevajući prema njima.
Veoma su optimistični i entuzijastični.Znaju isuviše da opravdavaju druge.
Emotivno su stabilni.Znaju biti zanemareni.
Znaju jasno i zdravo da komuniciraju sa drugima.Znaju biti viđeni kao „isuviše dobri“
Prihvatajući su, open minded i podržavajući kao osobe i partneri.Teško im je da uspostave zdrave konekcije sa ljudima koji nisu na njihovom nivou svesnosti.
Prilagodljivi su i gledaju da uvek idu ka zajedničkom rešenju koje je dobro za obe strane.Znaju biti isuviše open minded.
Samostalni su i znaju da se brinu sami o sebi.Skloni su poricanju.
Odlično im ide regulacija svojih emocija.
Imaju odlične socijalne veštine.
Svesni su sebe, svojih dinamika i stalno rade na poboljšanju sebe kao osobe, kao i sebe kao partnera u partnerskim odnosima.

Naravno, svaki navedeni aspekt za svakoga može biti drugačiji.

Svi smo mi unikatna bića i ono što važi za jednu osobu, ne znači nužno da će da važi za drugu osobu.

Ali u principu, ono što je poenta jeste da je sigurni stil vezivanja najzdraviji, oni su izuzetno kvalitetni prijatelji i fantastični partneri, koji znaju svoju vrednost, koji vole sebe, vole ljude oko sebe, svesno pristupaju svakoj situaciji, prihvatajući su i uvek teže ka unity-u i rešenju koji će zadovoljiti obe strane. Jako su podržavajući, odlični su u komunikaciji, rešavanju komfliktnih situacija i život sa njima je po prilično lagan i ispunjavajuć.

Oni znaju imati svoje izazove, kao i svaki stil vezivanja. Izazovi su drugačiji od osobe do osobe, ali ono što je bitno jeste da su oni svesni svojih trauma, ponašanja i više svrhe i postupaju svesno i zdravo u skladu sa time.

Sada kada smo prošli kroz sigurni stil vezivanja, vreme je da pređemo na one nefunkcionalne stilove vezivanja koje svako od nas ima pre nego dođe do sigurnog stila vezivanja.

Pa hajde da počnemo…

Osobe sa anksioznim stilom vezivanja

Osobe sa anksioznim stilom vezivanja su osobe koje su najverovatnije u ranom detinjstvu bile odbačene, od njih se zahtevalo stalno „dokazivanje“ pred svojim roditeljima i veoma su često dovođeni do anksioznog stanja neizvesnosti u svom ranom dobu.

Samim time, osobe sa anksioznim stilom vezivanja znaju biti izuzetno ljubomorne, posesivne, kontrolišuće. Kreiraju negativne scenarije u svojoj glavi, a imaju veliku potrebu za pažnjom i strah da će jednog dana biti napuštene.

Prednosti anksioznog stila vezivanjaIzazovi anksioznog stila vezivanja
Gaje snažnu empatiju sa ljudima oko sebe.Znaju biti zavisni od druge osobe.
Veoma su darežljivi i kada daju nešto, oni to daju iz srcaZnaju da sve shvataju lično.
Veoma su saosećajni i sa tobom će da dele sve tvoje emocije, bilo da su dobre ili loše.Teško im je da iskomuniciraju svoje granice i ispoštuju tuđe.
Uvek daju sve od sebe da se osoba sa kojom su oseća maksimalno voljeno, prihvaćeno, da bude srećna, nasmejana i raspoložena.Često overthink-uju i kada se trigeruju skloni su tome da zamišljaju najgore moguće scenarije u svojoj glavi.
U odnosima sebe daju 100%, veoma su posvećeni.Umeju biti jako anksiozni.
Fantastični su slušaoci i emotivna podrška.Ekstremno se plaše napuštanja.
Odlični su u izgradnji dubokih konekcija.Imaju poteškoća u zdravoj komunikaciji.
Veoma su pažljivi, obraćaju pažnju na svaki detalj.Znaju od sebe da prave žrtvu.
Jako su senzitivni.Znaju biti kontrolišujući.
Emotivno su dostupni.Umeju da budu jako nesigurni u sebe i svoje sposobnosti. Imaju lošu sliku o sebi.
Lako prave kompromise, i spremni su na promenu ka boljem.Znaju isuviše sebe da daju, do mere gde ih to može skroz iscrpeti.
Usklađeni su sa drugim potrebama i veoma često dobre ideje znaju da pretvore u odlične ideje!Skloni su tome da promene čitav svoj život i ličnost zarad druge osobe.

Ovo su neke od prednosti i mana anksioznog stila vezivanja.

Još jednom, držite na umu da je za svakog svaki aspekat i svaka stavka individualna i da su ovo samo generalni parametri i principi ponašanja anksioznog stila vezivanja.

Ono što je poenta jeste da su osobe sa anksioznim stilom vezivanja jako saosećajne, posvećene, empatične i darežljive. One vole da vole, one vole da daju sve od sebe da vide svoje voljene osobe srećnima. Emotivno su dostupne, odlični su slušaoci i podrška, znaju da grade jako duboke i intimne konekcije i teže ka pravljenju kompromisa koji će biti dobar i kvalitetan za njih, a i za osobu koju vole.

Sa druge strane, zbog svojih trauma iz detinjstva i nefunkcionalnih dinamika koje su izgradili tokom godina, znaju biti jako ljubormorni, posesivni, kontrolišujući. Znaju živeti u strahu od „šta ako“ scenarija u njihovoj glavi, koji ih mogu dovesti do brzih i iracionalnih postupka, napada panike i besnih ispada. Emotivno znaju biti nestabilni. Znaju imati jako lošu sliku o sebi i sebe potcenjivati i gaziti zarad drugih. Spremni su čitav život i svoju čitavu ličnost promeniti zarad druge osobe, i konstano im je potrebana validacija i potvrđivanje da su zapravo voljeni i da je sve okej u njihovim odnosima.

Totalno nasuprot od anksioznog tipa vezivanja imamo izbegavajući tip vezivanja, koji se deli na dva tipa:

  • Odbacivajući – izbegavajući stil vezivanja
  • Strašljivo – izbegavajući stil vezivanja

Osobe sa odbacivajuće – izbegavajućim stilom vezivanja

Osobe sa odbacivajuće – izbegavajućim stilom vezivanja su osobe koje su najverovatnije u samom ranom detinjstvu bile primorane i naviknute da se staraju sami o sebi. Oni su u ranom detinjstvu uvideli da njima niko nije potreban da bi funkcionisali, čak su znali da viđaju tuđe prisustvo kao višak i smetnju, i često su bili lišeni svoje slobode istraživanja koja je ključna u fazi kada dete treba da upozna svet oko sebe.

Samim time, osobe sa odbacivajuće – izbegavajućim stilom ličnosti znaju biti fokusirane isključivo na sebe, znaju da misle samo o sebi i svojim potrebama, beže od onih koji ih lišavaju slobode, spremni su da odbace svakoga ko im dira njihov svet i mir, a lični prostor im je jedna od najvažnijih životnih stavki.

Prednosti odbacivajućeg – izbegavajućeg stila vezivanjaIzazovi odbacivajućeg – izbegavajućeg stila vezivanja
Samostalni su, znaju da se sami staraju o sebi i znaju da uvek mogu da se oslone na sebe.Znaju biti isuviše nezavisni.
Skloni su logičkom razmišljanju i konstrukciji logičkih rešenjaZnaju da postave isuviše snažne i stroge granice.
Fantastični su pri postavljanju svojih ciljeva i ispunjavanju istih sa lakoćom.Plaše se ranjivosti i svojim partnerskim odnosima.
Imaju veliko poverenje u sebe i svoje sposobnosti.Emotivno znaju biti nedostupni.
Znaju da postave svoje granice i isto tako znaju da poštuju tuđe granice.Nisu skloni građenju dugoročnog partnerstva, jer su veoma često nesigurni u njihovog partnera.
Izuzetno su resursni, čak i u situacijama kada se čini kao da se sve raspada.Znaju izuzetno da brane sebe, svoje principe i uverenja, bez imalo empatije.
Fantastično izguraju svaku krizu i iz iste uvek izađu sa mnogo boljim rezultatima.Znaju da se osećaju usamljeno, a sebi to ne žele da priznaju.
Jaki su po pitanju poslovanja i znaju da kreiraju nenormalno dobre rezultate u istom.Emotivno znaju da se distanciraju u potpunosti ukoliko neka osoba dotakne njihova uverenja.
Jako su inteligentni.Teško pristupaju svojim emocijama.
Vole da rade na sebi, svom ličnom rastu i napredku.Znaju da se staraju samo o sebi, da misle samo o sebi, brinu samo o sebi, ne uzimaju u obzir tuđe emocije, traume i zalaganja.
Tuđe probleme znaju da reše izuzetno brzo, resursno i uvek daju svoj maksimum da pruže drugima sve neophodne informacije i potencijalna rešenja na njihove aktuelne izazove.Ukoliko neko dotakne njihova uverenja ili ukoliko se osete ugroženo i preopterećeno, skloni su drastičnim životnim promenama gde će svakoga ko im smeta u potpunosti ukloniti iz života kao da im nikada nisu bili niko i ništa.
Odlični su pri donošenju odluka.Znaju da prećutkuju mnoge stvari i izbegavaju komunikaciju.

Ovo su neke od prednosti i mana odbacivajuće – izbegavajućeg stila vezivanja.

Još jednom, držite na umu da je za svakog svaki aspekat i svaka stavka individualna i da su ovo samo generalni parametri i principi ponašanja odbacivajućeg – izbegavajućeg stila vezivanja.

Ono što je poenta jeste da su osobe sa odbacivajuće – izbegavajućim stilom ličnosti izuzetno samostalne, one znaju kako da se brinu o sebi i u kojoj god situaciji da se nađu uvek će da pronađu rešenje. Izuzetno su inteligentni, fokusirani na sebe, svoj lični rast i razvoj, svoje više dobro i odlični su pri orjentaciji na svoje životne ciljeve. Fantastično pristupaju svojoj logičkoj strani i kada neko ima neki problem sa lakoćom i efikasnošću ga reše. Odlični su u poslovanju i znaju biti izuzetno resursni.

Sa druge strane, osobe sa odbacivajuće – izbegavajućim stilom ličnosti znaju biti isuviše fokusirane na sebe, svoje zadovoljstvo i svoje ciljeve. Znaju biti isuviše nezavisni i tvrdoglavi. Granice koje postave znaju biti jako rigorozne i ukoliko neko pokuša da dodirne neku od njihovih granica ili uverenja spremni su svakoga da otkače iz svog života da bi sebe zaštitili. Umeju da traže više slobode i ličnog prostora, i obavezno im je da isto i dobiju da se ne bi osetili ugušeno u odnosu. Znaju imati malo, nekada i nimalo, empatije prema drugima, njihovim traumama i uverenjima, a jako im je teško da pristupe sebi, svojim emocijama i da iste otvoreno i autentično iskomuniciraju sa drugima.

I sada prelazimo na poslednji stil vezivanja koji je miks anksioznog stila i odbacivajuće – izbegavajućeg stila vezivanja, a u pitanju je strašljivo – izbegavajući stil vezivanja.

Strašljivo – izbegavajući stil vezivanja

Osobe sa strašljivo – izbegavajućim stilom vezivanja su osobe koje su u ranom detinjstvu bile odbačene, povređene, napuštene i koje su naučile da jedino sami na sebe mogu da se oslone u životu. Oni su kao mali čeznuli za pažnjom i ljubavlju i uvek su se trudili to da dobiju, ali su isto tako bili izuzetno odbačeni i navikli su se na život sami sa sobom, oslanjajući se sami na sebe.

Samim time, osobe koje u sebi imaju strašljivo – izbegavajući stil vezivanja su podložne komfliktu svojih emocija, gde u jednu ruku žele da osete tu dubinksu konekciju sa nekim, gde žele da budu čuti, viđeni, gde žele da izgrade odnose, da vole i budu voljeni, ali se isto tako plaše svega što su naveli, gaje strah da će ih svako odbaciti, da će ostati sami, i u nadi da ne budu povređeni, svaku situaciju u kojoj se nađu, svaki odnos, pa čak i da je najzdraviji i najbolji na svetu, oni sabotiraju zbog svojih strahova.

Oni sadrže iste prednosti i izazove kao anksiozni i odbacivajuće – izbegavajući tip ličnosti, obzirom da je ovaj stil vezivanja mix dva predhodna. Tako da ukoliko ste se našli u situaciji gde ste čitali gornje dve tabele i pronašli se u obe, veoma je moguće da je vaš stil vezivanja strašljivo – izbegavajući.

Ono što takođe može da spada kao bonus izazovi za ovaj stil vezivanja jeste njihova neodličnost i podeljenost. Svet znaju da vide crno – belo i po prilično ovise o svom emotivnom stanju, samim time ako vaš partner ima ovaj stil vezivanja desiće vam se da kada se vraćate kući ili generalno viđate sa njim, nikada ne znate na koju će te verziju njega da naletite.

Prednosti strašljivo – izbegavajućeg stila vezivanjaIzazovi strašljivo – izbegavajućeg stila vezivanja
Duboki su na osećanjima prema drugima.Umeju da budu previše osuđivački nastrojeni.
Znaju da budu odlična podrška i odlični slušaoci.Žele intimnost, ali se isuviše plaše iste.
Odlično im ide kreiranje strategija i planova za rad, putovanja, biznis,…Često sabotiraju sami sebe u odnosima.
Veruju u sebe i uvek su spremni da se oslone sami na sebeČesto znaju biti neodlučni.
Često znaju biti harizmatični.Imaju tendeciju da se fokusiraju isključivo na negativno.
Često znaju da budu seosećajni sa drugim ljudima.Često se nalaze u situaciji gde im je sve ili crno ili belo, bez nijansi između.
Darežljivi su i vole da pruže drugima i sebi ono što su u mogućnosti da pruže.Znaju da budu nepredvidivi i od njih nikada ne možeš da znaš šta da očekuješ.
Želja im je da izgrade duboku konekciju.Teško je osloniti se na njih.
Znaju da budu direktni u toku samih konverzacija.Nemaju poverenja u sebe ni u druge.
Vole da sebe gledaju kao individualnu osobu.Znaju biti zavisni i nezavisni u zavisnosti od njihovog emotivnog stanja koje je teško regulisati.
Odlični su pri donošenju odluka.Skloni su igranju uloge žrtve.

Ovo su neke od prednosti i mana strašljivo – izbegavajućeg stila vezivanja.

Još jednom, držite na umu da je za svakog svaki aspekat i svaka stavka individualna i da su ovo samo generalni parametri i principi ponašanja strašljivo – izbegavajućeg stila vezivanja.

KAKO NASTAJU STILOVI VEZIVANJA?

Kao što ste mogli da primetite do sada, stilovi vezivanja su jedna totalno posebna nauka za sebe i samo istraživanje našeg uma, ulazak dublje u naše traume i nesvesne šablone koje smo pokupili kako iz detinjstva, tako od ljudi koji su nam bili najbliži u detinjstvu, je jedan ogroman proces.

Taj proces razumevanja, prihvatanja i lečenja naših nefunkcionalnih dinamika zna biti izazovan, i to po prilično, ali su krajnji rezultati izuzetno olakšavajući i sa sobom nose sve ono što nam je trebalo čitavog života.

U narednih nekoliko paragrafa ovog blog posta zaćiću malo dublje u tematiku nastajanja trauma, razvitka stilova vezivanja i načina na koji svako od nas funkcioniše kada smo trigerovani.

Napravivši ovaj uvod, prva stvar koja vam je neophodna da razumete da bi smo nastavili dalje sa ovim postom jeste:

  • Kako izgleda vaš ranjeni mozak i šta je to što psiholozi zovu „reptilski mozak“

Prva moždana osnova je primitivni sloj mozga koji šalje komande između mozga i samog ljudskog tela. Nalazi se na dnu lobanje i psiholozi je zovu „reptilski mozak“, iz razloga zato što svi kičmenjaci, gmizavci i sisari dele ovaj deo anatomije.

Drugi bitan sloj za ovu našu temu kojom se bavimo jeste limbički sistem, koji čuva dugoročnu memoriju i stvara jake i intenzivne emocije.

Treće područje mozga nalazi se na vrhu i zove se cerebralni korteks, on je mnogo veća i uvijenija masa moždanog tkiva i ovaj deo mozga, koji je najrazvijeniji kod Homo Sapiensa, je mesto većine naših kognitivnih funkcija.

Prva dva dela mozga su delovi takozvanog „starog mozga“, dok je treći napomenuti deo mozga nazvan „novi mozak“.

Moždana osnova i limbički sistem koji zajedno stvaraju „stari mozak“, funkcionišu po nesvesnom principu. Ova dva mozga čuvaju memoriju koja nam je urezana još od onda kada smo bili u majčinom stomaku, i sve pamti, svaku memoriju koju dobije vezuje za određenu emociju.

Bebe i deca funkcionišu sa starim mozgom, jer njihov novi mozak, koji treba da im donese svesnost, još uvek nije pokrenut. Zahvaljujući tome, sve što beba / dete doživi u njenim ranim danima, svako sećanje i doživljaj ona/on pretvori u emociju koja je kasnije formira njen stil vezivanja, uverenje, ličnost i ostalo.

Kada to znamo, možemo da ubacimo i jedan primer.

Dete koje je doživelo napuštanje od jedne strane roditelja (koji su kjučne figure u detinjstvu deteta) zahvaljujući starom mozgu registrovaće način na koji je bilo napušeno, kako su se ljudi osećali oko njega i vremenom kako je sve to uticalo na njega kada mu je jedna od glavnih figura otišla iz života.

Dete će u tom trenutku razviti negativne emocije, povezaće bol, patnju, strah za preživljavanje i još mnogo toga sa tim događajem. I onda kada to isto dete odraste u odraslog čoveka, sa sobom će nositi tu memoriju i sve emocije koje su se naređale nakon tog perioda života.

Ovo dete o kome sad pričamo će velikom verovatnoćom da živi sa strahom od napuštanja i razviće anksiozni stil vezivanja, gde će u svojim partnerskim odnosima tražiti pažnju i validaciju koju nije dobilo kada je bilo malo, i svoje traume koje je doživelo u tom periodu će da leči u tom odnosu u kome se našlo.

Baš zato što ovaj reptilski deo mozga pamti sve i vezuje ga za sve emocije koje se nalaze u toj bazi memorije u našem mozgu, onog trena kada neko (u većini slučajeva naš partner) zakači neki od naših okidača iz detinjstva. Naš „reptilski mozak“ će da se uključi.

Reptilski deo mozga funkcioniše po principu „Jesam li bezbedan“, on je vezan za naše preživljavanje, i kada vidi / oseti rizik da će se nešto desiti gde će on biti trigerovan, istog trena svi naši odbrambeni mehanizmi koje imamo se dižu i stupaju na snagu da nas zaštite. (kada to dolazi iz nesvesnog stanja to veoma često zna biti nezdravo)

Samim time u tom periodu stilovi vezivanja koji su se razvili rade sledeće:

  • Anksiozni: u strahu od napuštanja guši osobu sa kojom je da joj da još validacije, još više ljubavi, pažnje, vremena provedenog zajedno samo da zna da je siguran. I najmanja falinka ili loš znak, anksioznom su pokazatelji da će ih partner napustiti što je njima kraj sveta.
  • Odbacujuće – izbegavajući: u strahu da će biti lišeni svoje slobode, individualnosti, u strahu da će biti zarobljeni u kavezu, dižu sve zidine, beže kako znaju i umeju od osobe koja ih je ugrozila, ne odgovaraju na poruke, pozive, nestaju iz njhovog života, odbacuju ih kao najvećeg životnog neprijatelja.
  • Strašljivo – izbegavajući: u strahu da će biti napušteni, da će izgubiti slobodu, svoju ličnost, svoju ljubav, oni ne znaju šta će da rade pa ulaze u svoje polarizovano stanje, gde odbace osobu koja im znači kao da im nikada ništa nije bila u životu, gledaju ga kao neprijatelja dok beže od njega, a u sledećem trenutku se uplaše da će ih izgubiti, pa ne žele da se uopšte odvoje od njega, treba im potvrđivanje, validacija, bilo šta da dobiju znak da su bezbedni.

Ukoliko ne uključimo onaj svesni deo mozga, sav bes, tuga i emocije koje nosimo će da puknu i naprave haos u odnosu u kome se nalazimo.

Tu dolazi svesni deo mozga, koji se danas zove „novi mozak“ i koga predvodi cerebralni korteks.

Sa tim delom mozga, mi možemo da postanemo svesni naših trigera (okidača), možemo da prepoznamo emocije koje se dešavaju u nama i na jasan i zdrav način možemo da ih iskomuniciramo.

Tako da umesto da se aktivira neki od ovih odbrambenih sistema, onog trena kada osetimo triger, možemo iskomunicirati sa osobom koju volimo na sledeći način:

„Ljubavi, u ovom datom trenutku osećam se _______________________________, ono što sam primetila da se dešava unutar mene je ____________________________, jako bi mi značilo da ___________________________________. Želim da znaš da te i dalje volim, poštujem i da mi i dalje značiš, samo se jedan nesvesni deo mene aktivirao i potrebno mi je ______________________________ da ga izlečim. Hvala ti što si me saslušao/la, jako mi je drago što u ovakvim trenutcima mogu da se oslonim na tebe“

Ovaj princip komunikacije vodi ka boljim zajedničkim rešenjima, lečenju trauma i izgradnji sigurnog stila vezivanja.

KAKO IZLEČITI SVOJ TRENUTNI STIL VEZIVANJA?

Trenutni stil vezivanja možeš izlečiti tako što ćeš svesno raditi na njemu.

A to ćeš uraditi pre svega edukacijom u oblasti trauma iz detinjstva (Childhood Trauma) i edukacijom o stilovima vezivanja (Attachment Style).

Postoje različite edukacije, a praktično biblija ovih stilova vezivanja jeste knjiga koju su napisali Harville Hendrix Ph. D i Helen LaKelly Hunt, Ph.D, osnivači Imago Dialoga, a knjiga se zove „Getting The Love You Want“.

Edukacijom u ovoj oblasti dobićeš mnogo više informacija, sa kojima ćeš kasnije moći da rukuješ pri osvešćivanju svojih trauma, vraćanju u prošlost i lečenju svojih nefunkcionalnih dinamika.

Ono što je bitno da znaš u ovom procesu jeste da smo svi mi bića koja su ranjena u prošlosti i da se svako od nas nosi sa svojim povredama i bolnim iskustva koja su negativno uticala na nas.

Mnogi ljudi, pogotovo oni koji te vole, ne postupaju loše i nefunkcionalno sa namerom da bi tebe povredili, bez obzira kako ti se to činilo kada gledaš iz tvoj percepcije. Oni jednostavno reaguju na ono što je njima veoma važno, što su stavili kao svoj visok prioritet i tamo gde su oni zapravo bili povređeni kada su bili mali.

Svi mi ultimativno tragamo za isceljenjem.

A partneri koje privlačimo, su uvek bili i uvek će biti našu sušti opoziti.

Možda se pitaš zašto je to tako, zašto ne možemo jednostavno pronaći partnera koji će sa nama biti kompatibilan?

I razumem te, jer sam i ja tako razmišljala kada sam tek krenula da istražujem svoj stil vezivanja.

Međutim u knjizi „Getting The Love You Want“ saznala sam nešto što me je ostavilo u šoku.

Mi privlačimo partnere koji su naša sušta suprotnost, koji će trigerovati i izvući ono najgore iz nas, koji su sve sem onoga što smo mi suštinski želeli. I da, oni će svi imati nešto što mi nećemo voleti kod njih, što ćemo prezirati, ali baš to što ne volimo, to što preziremo, to što je sušta suprotnost kod nas je zapravo naš izgubljeni deo sebe, koji je nestao onog trena kada nam se stvorila trauma koju i dan danas nosimo sa sobom.

Naš partner je jedina osoba sa kojom mi svesno biramo da budemo intimni i da podelimo svaki delić sebe, i samo naš partner može da nam pomogne da mi izlečimo te traume.

Jer su oni jedini koji sa svojom suštom suprotnošću u sve ono za čime čeznemo, imaju ključ kako bi smo mi došli do svega onoga što nam je trebalo u životu.

Ja sam u svim aspektima u svom životu po prilično u svom sigurnom stilu vezivanja (sa porodicom, prijateljima, saradnicima) , dok u partnerskom odnosu imam i neke od tendecija anksioznog stila vezivanja. Moj partner je moja sušta suprotnost tamo gde me najviše boli. Ali baš zato što je on moja sušta suprotnost u mojim najvećim traumama, on je ujedno i osoba koja me je najviše izlečila do sada. Uz njega sam postala mnogo više nezavisna, naučila sam da jasnije komuniciram svoje želje i potrebe, naučila sam kako da postavim granice i kako da poštujem iste, itd.

Isto tako ja gađam neka od njegovih suštinskih uverenja i trauma. On kao odbacivajuće – izbegavajući stil pored mene je naučio kako da funkcioniše timski, gleda na partnerstvo dugoročno, kako da reguliše svoje emocije dok ujedno ima empatije za moje emocije, kako da bude saosećajan i tako dalje. Tako da koliko god i ja bila jedan od njegovih najvećih okidača traumi, isto tako sam mu došla kao lek da i on pronađe neki izgubljeni deo sebe i izleči svoje biće, u nameri da postane najbolja moguća osoba kako za sebe, tako i za nas, i za druge ljude koji ga okružuju.

Da smo kojim slučajem završili u odnosu sa ljudima koji su nama isti, koji imaju iste nefunkcionalne dinamike kao i mi, koji imaju iste obrasce kao i mi, tu ne bi postojalo mesto za isceljenje.

Pošto svako na nesvesnom nivou privlači svoje opozite, najčešća dinamika koja se odigrava u odnosima je upravo između anksioznog i izbegavajućeg stila vezivanja.

Onda kada partneri, radom na sebi i radom na svome potencijalu i odnosu uspeju da iscele jedan drugog oni postaju secure (sigurni stil vezivanja).


I to bi dragi moji bilo to što se tiče današnjeg blog posta! 🙂

Nadam se da ste uživali, da ste dobili neke nove uvide i potencijalno osvestili neki deo sebe koji niste ni znali da posedujete! 😀

Ako budete želeli svesno da se bavite ovom temom, moja preporuka vam je da kupite knjigu „Getting The Love You Want“ gde se baš priča o svemu o čemu smo pričali do sada, kao i o tome kako da izgradite zdrav i dugoročan odnos sa svojim partnerom.

Takođe vam preporučujem da zapratite sledeća dva naloga na instagramu, jer su ovi ljudi svoj čitav život posvetili studirajući stilove vezivanja i sada svo znanje dele sa drugima.

https://www.instagram.com/reel/Coo237xAe8m/
https://www.instagram.com/reel/CXocRVADPfx/

Takođe možete odlušati neki podcast, odgledati neki video ili pronaći neku edukaciju na ovu temu.

Ja sam baš malopre, u pauzi od pisanja ovog blog posta, slučajno naišla na test koji može da se uradi i preko kojeg možete da otkijete koji ste vi stil vezivanja. Probala sam ga i iskreno mi se više sviđa samoprocena od testa, ali ako želite možete svakako da ga uradite i vidite koji će vam rezultati ispasti.

Evo i linka preko koga možete uraditi test – klikni ovde.

Hvala vam na čitanju mog najnovijeg blog posta, ako vam se svideo zapratite me i na mojim drugim društvenim medijima.

A mi se svakako viđamo uskoro, u nekom novom blog postu!

Šaljem vam puno pozdrava i lepe energije,

Vaša Mil

Slične objave

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *