Pozdrav svima i dobrodošli u novi post na mome blogu! Danas sam tu sa vama da bih podelila još jedan life update, koji je vezan za završavanje srednje škole, polaganje maturskog ispita, upisivanje fakulteta itd.
Trenutno je kraj Februara i početak Marta. Vreme leti kao ludo, dani prolaze dok trepneš okom, a posla ima koliko voliš!
I baš zbog tog silnog posla, svi su kao na iglama.
U mom odeljenju vlada veoma čudna energija. Ni za koga neću specifično pričati, ali već vidim da skoro svaki pojedinac jedino ima misli na upisivanju fakulteta i uspešnom završavanju srednje škole i maturskog.
Na snagu su stupili dugi razgovori sa profesorima, redovno donošenje skica u školu i super fokusirano završavanje radova.
Svi dan u školi je postao isti i sve se svodi na razgovor o maturi.
Po bilioniti put vrtimo jednu te istu priču o polaganju prijemnog, o upisu, o završavanju škole, o budućim zanimanjima itd.
Odjednom kao da se čitav svet vrti samo oko toga.
U mom odeljenju nikada veću produktivnost nisam videla. Uglavnom svi rade zadatke, jer smo ipak upisali školu koju volimo, ali sada…dragi moji, ja u čitavom svom životu nisam videla da se đaci toliko fokusiraju na rad i da se toliko trude.
Kunem se kao da štampaju 10 profesionalnih radova dnevno, a ne kao da ih crtaju.
Tako da je u mom životu trenutno opšta ludnica!
Školska godina nam se završava 16. Maja, što je samo dva ipo meseca dalje od nas. Ocene nam se dele ko lude i sama imam osećaj kao da svake nedelje dobijamo ocenu za nešto.
Mislim da je trenutno svačiji najveći problem to što nam se prepliću školske obaveze i obaveze oko maturskog.
Sa jedne strane imamo školu, gde moramo da radimo u njoj i van nje, gde pravimo projekte, radimo zadatke u školi i kod kuće domaće zadatke, gde učimo za kontrolne i pismene zadatke.
A sa druge strane tu su obaveze oko maturskog što su u većini slučajeva – KREACIJA MAPE.
Ukoliko ste čitali moj post „Priprema za maturski ispit u umetničkoj školi – Šta je sve potrebno da se uradi?“ onda znate da je mapa zapravo skup skica koje će biti predate komisiji zajedno sa maturskim radom.
Ova mapa je zajedno sa maturskim najvažnija stavka.
U njoj trebaju da se nalaze ideje za maturski, kao i skice, koje smo radili sve do kreacije maturskog.
Mapa će pomoći profesorima da vide kako se naša ideja razvijala i kako su se naši likovni izrazi menjali, sve do pronalaska i kreacije našeg maturskog rada.
Eh sada, tu dolazi THE BIG PART…
Pitala sam profesore iz škole koliko je skica treba da bude u mapi i odgovor koji sam dobila je „proizvoljno“.
Like what?
Primeri predhodnih maturanata koji su nam dati, kao i uvid u mape, očigledno govori da je potrebno oko 15 skica.
Obzirom da svaka mapa koju sam videla i koja je poslata, ima oko 15 skica ukupno.
Ali sa druge strane ovi moji iz odeljenja samo nove skice izrađuju i donose profesorima.
Imam osećaj kao i da 50 skica donesem neće biti dovoljno.
Za sada imam nekoliko skica. Počela sam ozbiljno da odvajam i ono malo slobodnog vremena koje mi je ostalo, radi kreacije novih skica za mapu.
Mogu reći da su mi radovi fantastični, a nadam se da će se i profesorima svideti.
Moj mentor je zadovoljan mojim radom za sada, ali mislim da bih trebala da se još više potrudim.
Mislim da sam jedina u svojoj generaciji u LT-u, koja neće nastaviti na neki umetnički fakultet.
Svi moji prijatelji iz odeljenja će upisati neki faks vezan za umetnost. Za to se trenutno is premaju.
Imaju po gomilu privatnih časova i sve vreme nešto crtaju i slikaju ne bi li što bolje prošli na prijemnom.
Ja sam jedina koja će ići na drugačiji fakultet, tačnije na Višeposlovnu, smer IT.
Mislim da me mnogi smatraju ludom što biram da upišem IT, a ne nešto za animaciju pošto time planiram da se bavim u budućnosti.
Imam nekoliko prijatelja iz odeljenja koji žele upisati animaciju i vide jedino rešenje da bi jednog dana radili za neku kompaniju na kreaciji igrica ili crtaća u odlasku na fakultet gde ima ANIMACIJE.
Pravo da vam kažem do pre par nedelja sam se razmišljala – Da li idem pravim putem? Šta ako su drugi upravu i šta ako posle IT-a ne budem mogla da animiram?
Međutim, posle jednog dešavanja shvatila sam da nikada nisam trebala da podcenjujem sebe.
Vidite, ovako…
Pre dve godine prijavila sam se za konkurs u Crater studiju „Moj omiljeni lik iz igrice“ i tu sam osvojila drugo mesto.
Od tada pratim krater studio zato što baš oni imaju kurseve vezane za 2D, 3D animaciju, Photoshop, After Effects itd.
Sve ono što mene interesuje a što niko nikada na fakultetu neće naučiti.
Na umetničkim fakultetima gde ima animacije se radi samo 2D animacija i rečima ne mogu opisati koliko se gradivo loše obrađuje tamo.
Dok ovde mogu da platim i naučim sve potrebne programe + dobijem sertifikat za završen kurs.
Baš mi je pre nekoliko dana na Facebook-u stiglo obaveštenje da se neki novi kursevi organizuju u krateru i dok sam čitala koji su to novi kursevi, došla sam do jednog dela koji je moju teoriju samo potvrdio.
U opisu predavača ovih kurseva, uočila sam da piše da predavač ima više od 15 godina iskustva u oblasti IT obrazovanja. Pa i dalje je najviše ocenjeni AUTODESKOV predavač.
Odučila sam malo da istražim ljude koji se bave animacijom u Srbiji i van nje i saznala sam da su apsolutno svi koje sam pronašla završili IT, polagali kurseve za animaciju i sada imaju posao animatora.
Nisam našla NI JEDNU osobu koja je položila animaciju na umetničkom faksu i sada ima posao animatora.
Programi za animaciju se lako mogu naučiti i postoje jake firme koje drže kurseve iz animacije + imaju jake veze za zapošljavanje.
Dok oni koji upišu animaciju sve što će imati su obična predavanja, o kojima neću diskutovati jer na osnovu tuđih iskustva i onoga što sam videla, nemam ništa lepo reći o smerovima za animaciju na fakultetima.
Jedini smer za animaciju koji i više nego podržavam jeste na SAE institutu gde se krearaju igrice. Ali je to privatan fakultet, tako da mi to i nije jedna od opcija.
A ja kao neko ko je išao u najbolju umetničku srednju školu i ko poznaje sve oblasti u umetnosti, kao neko ko će završiti IT jednog dana i ko će imati gomilu položenih kurseva iz animacije, sertifikata, nagrada i izlaska na likovne kolinije, imaću bolji prolaz od ostalih.
Tako da sam apsolutno sigurna da idem pravim putem i ovim saznanjem mi se samopouzdanje vratilo u normalu.
Uskoro se završava jedno poglavlje u mom životu zvano – srednja škola.
Moram izdržati još malo i dati sve od sebe da pokažem profesorima koliko sam napredovala za ove četiri godine.
Imam gomilu ideja i jedva čekam da ih prenesem na papir, platno ili grafičku tablu.
A samo čekam da dođe lepo vreme…
Lepo vreme mene isuviše motiviše, energiie imam za tri života kada je sunčano i toplo. Tako da samo to isčekujemj haha XD
Za sada sam obustavila saradnje sa brendovima, rad na prodavnici, instagramu itd. No kada dođe lepo vreme, eh dragi moji, nema te osobe koja će mi stati na put da radim šta hoću i da uživam u životu! haha.
Predpostavljam da bi bilo to to što se tiče ovog life update-a! Hvala vam što ste ga čitali, a mi se vidimo u nekom narednom blog postu.
Ukoliko vam se ovaj post svideo, savetujem vam i da pročitate:
- Poklon koji sam dobila za svoj 18 rođendan – WACOM CINTIQ 22
- Benefiti umetničke škole – Artist edition
- Umetnička škola – Škola za Dizajn. Koji smerovi postoje? + Sve o smeru LIKOVNI TEHNIČAR
- Moje učešće na drugom Medjunarodnom bijenalu „Golub i Cvet“ Milana Besarabića
- RECENZIJA SREDNJE UMETNIČKE ŠKOLE „ŠKOLA ZA DIZAJN“
Pratite me i na medijima:
