Volonterski Kamp – Dan 12
Budim se sa snažnim bolom u grudima. Da li je moguće da mi je danas poslednji dan sa svima? Da li je moguće da se sutra svako vraća u svoju državu? Da li je moguće…
Budim se sa snažnim bolom u grudima. Da li je moguće da mi je danas poslednji dan sa svima? Da li je moguće da se sutra svako vraća u svoju državu? Da li je moguće…
Volonterski kamp – Dan 9 Tresem se, hladno mi je, osećam kako mi se telo ježi i sve jače stežem ćebence sa kojim sam bila pokrivena. Polako otvaram oči, jer ne mogu više da ponesem…
Volonterski Kamp – Dan 8 Konačno je počela druga nedelja, ujedno i zadnja nedelja na kampu. Više se ni ne radujem tome što ću za samo šest dana otići kući, pored sebe imam Frančesku, Persivala,…
Volonterski Kamp – Dan 7 Jutro je svanulo, zarko sunce se provuklo kroz malo prozorče naše sobe i probudilo nas uz malu pomoć alarma. Digla sam se kao da sam preporodjena, za razliku od ostalih…
Volonterski kamp – Dan 6 Budim se sa osmehom a licu, dosla je i subota, danas bi trebalo da idemo u Bolonju. Pre nego sam došla u ovaj kamp, bila sam sa majkom i sestrom…
Konačno je stigao četvrtak, nisam znala da će tako brzo vreme proleteti. Ovog puta ušla sam u štos, umesto da me kamp liderka budi i da budem u stresu jer opet kasnim na doručak, ujutro…
Volonterski kamp – Dan 3 Kao i prošli dan, alarm je zvonio, ali me je ipak iz sna izvukla moja prijateljica Frančeska. „Mila, zakasnićemo na doručak“ rekla je. Otvaram oči i shvatam da su opet…
Volonterski kamp – Dan 2 Sinoć smo nakon dugog iscrpljujućeg dana rano legli u krevet, put je bio dugačak, svi smo bili u zurbi da stignemo ovamo, svi smo se potrudili da ostavimo najbolji mogući…
VOLONTERSKI KAMP – Mladi Istraživali Srbije – IBO – Nakon 20 dana provedenih u Italiji, konačno, sedim u svojoj maloj sobi, za svojim laptop-om i tapkam tastaturu u nameri da se vratim regularnom pisanju bloga….
Pozdrav svim čitaocima bloga i dobrodosli u novi post! Otvaramo društvene mreze, ulazimo u profile poznatih ličnosti i vidimo gomilu slika slikanih širom sveta. A onda pomislimo „Ah kamo sreće da i mi mozemo ovako…“…